U Ministarstvu ekonomije tvrde da za ovu godinu imaju 450 miliona dinara za učešće i plaćanje kamate. Država na dobitku
Šta će biti ako država ne bude imala para da banci plati kamatu na moj kredit u prve tri godine? Tako glasi pitanje koje se u poslednjih nekoliko dana mota po glavi Igoru Pavloviću (32). Do ključa svog prvog stana on bi da dođe uz pomoć najnovijeg programa subvencionisanih stambenih kredita, ali strahuje da će banka posegnuti za njegovom platom u slučaju da država ne ispuni obećano.
Plaši ga to što se u poslednjih nekoliko godina događalo da zbog nedostatka novca država obustavi subvencionisanje kamate na stambene zajmove.
Nema razloga za brigu. Para će biti uveravali su nas juče u Ministarstvu ekonomije. Za ovu godinu iz naših sredstava obezbeđeno je 450 miliona dinara, a projekcije za 2010. ne mogu da se naprave napamet, već će se sredstva odrediti u skladu sa tražnjom.
Na pitanje da li su o tome razgovarali sa Dianom Dragutinović, ministarkom finansija, kod koje je ključ državne kase, u Dinkićevom ministarstvu odgovaraju:
Naravno da smo o tome razgovarali kada je reč o ovoj godini. Za sledeću godinu ćemo napraviti plan rashoda, baš kao i svako drugo ministarstvo. Tu će se naći i sredstva za subvencionisanje stambenih kredita. Ovaj program za državnu kasu neće značiti samo trošak. On će doneti mnogo prihoda. Građani će plaćanjem poreza na stan, nameštaj, a investitori na građevinski materijal, takođe puniti budžet. Ovaj program će sam sebe finansirati. Nema potrebe da bilo ko strahuje kažu u Ministarstvu ekonomije.
I Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, smatra da je Dinkićeva zamisao na čvrstim nogama. Pokretanje investicionog ciklusa će, kaže, napuniti budžet i tako pokriti subvenciju i doneti državi dodatan prihod. Povećaće se proizvodnja materijala, ali i zaposlenost, što će takođe puniti budžet, ali i kase fondova za socijalno i penziono osiguranje.
Na ovaj način se pokreće građevinska industrija, koja sada drži na lageru sve što je proizvela u poslednjih pet meseci. Ako se zna da za kuću od 100 kvadrata treba 7.000 blokova, jasno je da će najviše posla biti za proizvođače cigle, crepa, cementa, stolarije kaže Rodić.
Program subvencionisanja stambenih kredita, po rečima Dragana Kopčalića, direktora građevinske firme „Montera“, dobro je koncipiran i ne postoji razlog da ne uspe. Država pomaže kupcima stanova, a istovremeno stimuliše banke da smanje kamate na zajmove građana. Beogradska Direkcija za građevinsko zemljište je prepolovila cenu građevinskog zemljišta, a niža je i cena radne snage. Tako će građani kupiti stanove 20 odsto jeftinije, bez straha da država neće izmirivati svoj deo obaveze.
Maksimalan iznos kredita je 100.000 evra, rok otplate 30 godina, dok je minimalno učešće pet odsto.Država će obezbediti 20 odsto ukupnog kredita za beskamatni deo zajma, dok banke kreditiraju preostalih 75 odsto. U prve tri i u poslednjih pet godina otplata će biti beskamatna, jer će vlada subvencionisati kamatu u punom iznosu. Od novembra 2012. godine korisnik nastavlja da otplaćuje kredit poslovnoj banci sa kamatom koja će biti manja od šest odsto. Predviđena je i mogućnost zamene starog stana za novi, uz kreditiranje razlike u ceni.
U Rajfajzen banci ističu da će podržati inicijativu vlade, jer smatraju da će ona znatno doprineti oživljavanju privrede kroz povećanje domaće tražnje. Prijem zahteva i odobravanje kredita, najavljuju, počeće1. oktobra, do kada će se pripremiti detaljni uslovi i procedure odobravanja zajma.
A. Nikolić M. Avakumović
-----------------------------------------------------------
Više od 1000 useljivih novih stanova
Prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji trenutno ima nešto više od 1000 završenih novih stanova. Trenutno se u Beogradu gradi još toliko, a prema rečima Gorana Rodića, sa investitorima je dogovoreno da ne dižu cene. On navodi da će „Montera“ graditi na Paliluli oko 350 stanova, po ceni od 1.650 evra za kvadrat i u Mirijevu 138 po 1.250 evra. „Gemaks“ će u Krnjači na dve lokacije graditi oko 250 stanova po ceni od 950 evra za kvadrat. „Energoprojekt“ na Bežanijskoj kosi ima desetak završenih stanova i gradiće još oko 70.
Građani u unutrašnjosti Srbije će se najverovatnije odlučivati da zidaju kuće, jer će preko stambenih zadruga moći jeftinije da nabavljaju materijal, uz delimično oslobađanje poreza. Ne računajući troškove zemljišta, gradnja će ih koštati oko 250 evra po metru kvadratnom.
