Mladi bračni parovi danas nemaju hrabrosti da se upuste u kupovinu kvadrata. Jedini način da reše stambeno pitanje za većinu je kredit. Ali strah od gubitka posla, neizvesnost zbog neredovnih isplata zarada, dovoljni su razlozi da i dalje plaćaju kiriju ili žive u roditeljskom domu.
Ni razlika od kirije do rate za kredit, u ovoj besparici, nije zanemarljiva - oko 100 evra. Ipak, broj mladih podstanara bi se smanjio ako bi država subvencionisala i kupovinu starih stanova, a ne samo novogradnju, što je sada slučaj. Jer, polovni kvadrati su znatno jeftiniji i isplativi čak i uz ulaganja u adaptaciju, a veća je i ponuda na tržištu.
U agencijama za promet nekretnina kažu da u Srbiji kamata nikada nije bila povoljnija - od četiri do pet odsto. Razlog je nizak euribor. Takođe, Srbija se po kamatama sada skoro izjednačila sa razvijenim zemljama. Dobijanjem datuma i potpisivanjem briselskog sporazuma politička situacija se stabilizuje, što bi u narednom periodu moglo da znači i oporavak tržišta nekretnina. U odnosu na period od pre četiri-pet godina i cena kvadrata je znatno povoljnija.
- Uz kredite, nije loša ni varijanta da se mladi organizuju u zadruge i tako reše stambeno pitanje - kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije „Legat“. - Ima i investitora koji praktično kreditiraju kupce. Postoji i takozvana prinudna štednja. To znači da mladi podignu kredit, kupe stan i tako budu primorani da plaćaju rate, a inače bi taj novac potrošili na manje bitne stvari poput garderobe. Isto tako, mladi u inostranstvu rade i dva posla, uz redovan rade u kafićima i restoranima, u obezbeđenju diskoteka, selidbe... Od plate izmiruju obaveze po kreditu, a od drugog posla žive. A kod nas se mladi i dalje oslanjaju na pomoć roditelja. Ima i snalažljivih parova, koji su za dve-tri godine iz garsonjere, na kredit, ušli u trosoban stan. Kupe garsonjeru, srede je, pa prodaju po višoj ceni. Primera radi, sada u ponudi imam garsonjeru od 34 kvadrata na Voždovcu koja se prodaje za 30.000 evra, a na toj lokaciji novi stan košta 1.600 po kvadratu.
Da se stanovi slabo prodaju, najbolje govori i primer naselja Stepa Stepanović, gde je Građevinska direkcija Srbije odlučila da u naredna tri meseca kupcima prvog kvadrata pozajmi iznos do 7,40 odsto vrednosti nekretnine. Taj novac kupci vraćaju Direkciji tek kada njima država vrati iznos na ime plaćenog PDV. Kupcu je omogućeno da dodatno smanji svoje kreditno zaduženje, povećavajući iznos učešća, čime bi u proseku smanjio ratu za kredit za oko 10 odsto. Zahvaljujući ovoj beskamatnoj pozajmici, kupac može da obezbedi za sebe veću stambenu jedinicu, odnosno da kupi onoliko kvadrata više koliko iznosi pozajmica, jer će ta sredstva vratiti Direkciji iz povraćaja PDV.
Kada je reč o privatnim investitorima, ovakvih pogodnosti, koje nudi Građevinska direkcija Srbije, nema. Tačnije, država je danas gotovo jedini veliki investitor i u oblasti visokogradnje. Privatnici uglavnom rade manje stambene zgrade, nadziđivanja...
“ŽIVO“ LETO
Letnji meseci su za agencije za promet nekretnina „mrtvi“. Ipak, ove godine očekuje se da će tržište živeti. Mali je broj građana koji imaju novac za letovanja, pa će se posvetiti kupovini kvadrata, međutim, to su vezane prodaje, veći za manje stanove. Sada se zbog, stabilnije političke situacije očekuje i da gastarbajteri, koji dolaze na odmor „odreše kesu“ za kvadrate u domovini.
