Globalne teškoće na tržištu nekretnina u svetu, donele kod nas i nešto pozitivno.
Tržište nekretnina u Americi „igla“ koja je probušila prenaduvani balon svetske ekonomije posle čega su nastali, kažu najveći lomovi od krize iz 1929. godine, izgleda se ipak neće odraziti negativno na naše tržište nekretnina. Ovako misli Milić Đoković, član mnogih foruma i komisija Privredne komore oblasti prometa nekretnina i direktor agencije „Old Rojal“. Osnovno je reći da na tržištu nekretnina u Americi više od 90 posto čini promet putem hipotekarnih kredita. To je i vodeći razlog zašto se kriza neće preliti kod nas jer hipoteke ne čini ni deset posto ukupnog prometa. Za sada tržište fleksibilno reaguje, nema velikog povratnog efekta nakon uvećanja mesečnih rata otplate usled promena vrednosti evra. Desilo se nešto dobro za ukupan promet nekretnina, naime smanjila se razlika između traženih cena kvadrata koja nekada iznosila i po 30 posto od realne cene. Sada su razlike daleko manje (oko deset posto), realnije, lakše i agentima ali i kupcima pa i prodavcima koji se ne zanose nerealnim iznosima.
Tako udaljeni novobeogradski blokovi ne „vrede“ dve hiljade evra po kvadratu, ali ni Banovo Brdo tri ili više hiljada evra po kvadratu. Ako je išta učinila svetska kriza kod nas je donela daleko realnije cene kvadrata na tržištu. Nastupila je mala sezonska oseka, mada je ovo i dalje odlično vreme za kupovinu stanova ili kuća. Sva papirologija može da se završi, zbog prebukiranosti zemljišno knjižnih odelenja u sudovima tek za mesec ili dva. Tako selidba stiže na dnevni red u najbolje vreme, krajem februara ili početkom marta što je idealno za bilo koju vrstu radova.
Sve ovo ne važi na tržište placeva za gradnju u našem gradu, kaže Đoković.
Placeva ima ali su dosta raštrkani po gradskim oblastima. I dalje postoje nerealni zahtevi vlasnika kuća i parcela iako je sve vrlo egzaktno i dokazivo ciframa koliko na nekoj lokaciji može da se dobije cena za plac koji zanima investitora. Najtraženiji placevi, uz obračun faktora korisnosti po broju kvadrata koji se tu mogu izgraditi, smešteni su u prvoj i drugoj zoni grada: Stari grad, Vračar, Gradska zona Zvezdare (od Vuka do Đerma) ili stara Palilula (od Tašmajdana do Pionira). Placevi ukoliko zadovoljavaju tri osnovna uslova: veličinu, oblik i dimenzije i urbanističko tehničke uslove mogu koštati od 50 do čak i 100 hiljada evra po aru! Naravno da usled uslova, zone, faktora maksimalne korisnosti i moguće cene izgrađenih stanova po kvadratu su i osnovni reper koliko vlasnik placa može da dobije u kvadratima izgrađenih stanova, a ne u novcu. Ako izgrađeni stanovi imaju cenu od 1.000 do 1.200 evra po metru kvadratnom bivši vlasnici mogu dobiti od 20 do 22 odsto izgrađene površine. Uz buduću cenu od 1500 evra po kvadratu mogu dobiti od 21 do 24 posto od izgrađenih kvadrata, od 1500 do 2000 evra po kvadratu mogu dobiti od 24 do 27 odsto.
Samo ukoliko cena prelazi dve hiljade evra može se dati maksimum do 30 posto od izgrađenih kvadrata. Preko toga svaki odgovorni investitor, ukoliko legalno i po propisu radi, ne može pomerati ove cifre koje su zapravo i krajnje granice isplativosti. Naravno van te zone moguće su drugačije računice, ali pomeranja ovih koeficijenata su vrlo mala a prostor je zapravo ograničen.
U drugim zonama: Mirijevo, Višnjička Banja, Borča, Krnjača, Resnik, su jeftiniji placevi koji se kreću oko 10 hiljada evra po aru, ali je i niža cena izgrađenog stana a i potrebno je više ulaganja u usaglašavanje urbanističkih planova. Dakle, možda je svetu načinila štetu ali nama će možda doneti realnije i životnije odnose cena na tržištu nekretnina kaže na kraju Milić Đoković.
