Do danas je u Srbiji odobreno nešto manje od 900 kredita za kupovinu stana, koje u kamatama stimuliše država.
Agenti za nekretnine kažu da ova mera nije bitnije pokrenula potražnju za stanovima, a nije oborila ni cenu kvadrata, koja u Beogradu u proseku iznosi oko dve hiljade evra. Uglavnom se kupuju stanovi na periferiji, i to manje kvadrature.
Stambeni krediti većini u Srbiji retka je šansa građanima da se skuće, ali je otkako je krenula kriza, taj krug sužen je samo na one sa boljim platama. Pre četiri meseca, vlada je izašla sa programom stambenih kredita koje subvencioniše država, a to nastavlja i u ovoj godini.
Kupac u prve tri i poslednjih pet godina otplate ne plaća kamate, a do sada je u Srbiji odboreno 897 takvih kredita. Prvi uslov je da je stan novogradnja.
Jeleni, koja je 13 godina podsatanar u Beogradu, to je bila jedina šansa da dođe do krova nad glavom. Pošto prima prosečnu platu, opredelila se za stan u prigradskom naselju Krnjača od 40-ak kvadrata.
„Stan je koštao 41 hiljadu, ja sam dala dve hiljade evra, država je dotirala osam i ostatak će dati banka. Kredit je povoljan zato što vi u te prve tri godine uštedite oko osam hiljada evra, jer vam država plaća kamatnu stopu, a vi samo glavnicu i rata će mi biti 50 evra. Kasnije rata bi trebalo da bude nekih 180 evra. U svakom slučaju ovo jeste jako jako povoljno za sve one koji su podstanari milion godina, jer uštedite dosta para”, kaže ona.
„Ali s druge strane”, dodaje ona, „dok vi dođete do tog kredita imateu agoniju. Nije lako kupiti stan, ja sam pre tri meseca podnela zahtev i još nisam došla do svog stana, zato što ćekam još jedan papir. Odobren mi je novac i od banke i od države, ali zbog razne papirologije i administracije još ne mogu da realizujem kredit”.
Direktor prodaje u jednoj beogradskoj agenciji za nekretnine Nebojša Bucalo kaže da je ovaj vladin program tek malo oživeo tržište nekretnina u Srbiji, koje je zamrlo pre oko godinu dana, kada je krenula kriza. On kaže da su u odnosu na prošlu godinu, cene kvadrata pale za oko 20 odsto, ali samo u centralnim zonama, dok se na obodima grada ništa ne menja, pošto su upravo ti stanovi najtraženiji.
„To je jako mali broj kredita da bi se nešto kvalitetno izdešavalo na tržištu. Nikakav veći pad koji se očekivao, nije se desio. Razlog tome je, po nekom mom mišljenju je da naš narod nije toliko zadužen i nije bio u nekoj stisci da bi došlo do nekog većeg pada cena. Zadnjih godinu dana cena je pala za nekih 20 posto i to je to, zadnjih šest meseci cena se ne mrda. Znači treba ljudima reći, ja bih im rekao da je sad neko vreme, u sledećoh šest meseci, pravo vreme za kupovinu stanova. Dalje što se bude čekalo, samo će se dobiti kontraefekat”, objašnjava on.
Ekonomski novinar Miša Brkić kaže da je i u sredstvima koje je vlada obobrila prošle godine za povoljne stambene kredite ostalo mnogo neutrošenog novca. To ga i ne čudi, jer se u krizno vreme slabo ko usuđuje na tako krupak korak kao što je kupovina stana.
„Moguće je da ovo godina, kao godina kao godina blagog oporavka, odnosno početka izlasak iz krize motiviše ljude koji su zainteresovani da kupe novi stan da se ipak odluče. Nije lako odlučiti se u situaciji kad se brzo gube poslovi, kad plate ne rastu tempom koji svi očekujemo, da se neko odluči da uzme pa čak i subvencionisani kredi”, kaže Brkić.
