Kod pojedinih banaka povoljniji gotovinski od kredita za kupovinu tehnike i nameštaja. Građani nisu zainteresovani za potrošačke zajmove, pa banke ne nude ništa novo
Gotovinski zajmovi i stambeni krediti koje subvencioniše država najinteresantniji su za klijente banaka. Jedino oni i beleže rast za proteklih godinu dana.
Potrošački zajmovi, koje banka namenski odobrava za kupovinu bele tehnike, nameštaja, turističkih putovanja... beleže značajan pad.
Sa 38 milijardi dinara, dug građana po potrošačkim kreditima za 12 meseci pao je na 32 milijarde. Ovo smanjenje je još značajnije, s obzirom na to da je evro tokom protekle godine ojačao za više od devet dinara. Osim besparice, koja je sigurno uticala na to da se građani Srbije sve teže odlučuju na opremanje doma, na manju zainteresovanost za ove kredite i te kako utiče njihova visoka cena. Tako je u bankama gotovo ista cena za keš i potrošački kredit. U prvom slučaju, klijent može pozajmljeni novac da iskoristi kako želi, dok su potrošački kredita strogo namenski.
Beleže se čak i apsurdne situacije: kod pojedinih banaka povoljnije je uzajmiti gotovinu nego novac za kupovinu frižidera!
U konkretnom slučaju, kamatna stopa za keš kredit vezan za evro je 11,95 odsto, dok je za potrošački kredit čak 14,50 odsto!
Kod dinarskog zajma, pak, u istoj banci je obrnut slučaj: keš je skuplji, ali za svega jedan procenat.
- Građani nisu zainteresovani za potrošačke zajmove, pa banke ne nude ništa novo u tom segmentu - ističu bankari.
- Klijentima je lakše da pozajme gotovinu i njome kupe šta treba i još isplate neke zaostale dugove. Zato banke ponudu fokusiraju na gotovinskim kreditima.
SVE TEŽE U ZAJAM
Tokom cele protekle godine građani su se minimalno zaduživali, tako da su na kraju 2012. godine bankama dugovali 599,5 milijardi dinara.
- U decembru je zaustavljen pad kredita odobrenih stanovništvu, koji smo beležili u prethodna tri meseca - kaže Slavica Kovačević, rukovodilac Kreditnog biroa.
- Istovremeno, krediti privredi su od septembra do novembra rasli, uglavnom zbog odobravanja subvencionisanih kredita. Kada su oni početkom decembra obustavljeni, zaustavljen je i rast kredita koje uzima privreda.
Ukupni bankarski krediti krajem prošle godine dostili su 2.254,4 milijarde dinara, što je rast od 18,8 odsto.
