Kapitalna dobit je nešto o čemu pre prodaje nekretnine prodavci često ne razmišljaju ili nisu upoznati, a kada dobiju rešenje za naplatu ovog nameta, shvate da nemaju sredstva za izmirenje, ne baš male sume. Naime, prodavac koji je pravo vlasništva na stan ili kuću stekao posle 24. januara 1994.godine, prilikom prodaje takve nekretnine plaća porez na kapitalnu dobit koji iznosi 20 odsto. Vlasnici koji u roku od 90 dana od dana prodaje svoje nekretnine kupe drugi krov nad glavom, čija je cena ista ili veća od cene prodate nekretnine, oslobađa se poreza na kapitalnu dobit, a koji kupe jeftiniji stan ili kući, na razliku cene plaćaju navedenih 20 odsto. Sve ovo regilisano je Pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja poreza na kapitalni dobitak, članom 79 i 80, (Službeni glasnik RS 38/2001god) i dopunom Sl. Glasnik RS od 8. maja 2009.godine.
Najveći broj stanova otkupljen je pre 24. januara 1994. godine po izuzetno niskim cenama (nekoliko stotina nemačkih maraka) i oni su oslobođeni kapitalne dobiti, ako su ih vlasnici prodali pet godina nakon otkupa. Posle ovog roka stanovi su se uglavnom kupovali po tržišnoj ceni i kada se nađu u prometu podležu kapitalnoj dobiti. Postavlja se logično pitanje: Ko je ostvario kapitalnu dobit, onaj što je stan otkupio ili onaj drugi koji je stan kupio?
Kada se nekretnina u bilo kom obliku nađe u prometu, plaća se: agencija koja pruža usluge nalaženja odgovarajućeg stana ili kuće i pružanje kompletne pravne pomoći; sudska overa kupoprodajnog ugovora; porez na prenos apsolutnih prava i kapitalna dobit. Kada su agencije u pitanju, sigurnije je i za kupca, a naročito prodavca da se obrate njima, nego da se u ovako ozbiljan posao upuštaju samostalno, iz razloga što se zbog nedostatka jednog dokumenta ne može izvršiti uknjižba nekretnine i steći pravo vlasništva.
