Domaćinstva koja nemaju veliku potrošnju struje preko noći, mogu da ostanu na jednotarifnom brojilu, dok je za one koji se greju preko TA peći, koje mogu da uključe noću, mnogo bolja opcija dvotarifno brojilo.
Kome je bolje jednotarifno, a kome dvotarifno brojilo
U Beogradu ima oko 850.000 brojila, a od toga jednotarifno brojilo koristi oko 200.000 domaćinstava, dok dvotarifno koriste ostali.
U EPS Distribuciji ukazuju da je trend u svetu takav da niko ne koristi dvotarifno, jer je domaćinstvima koja se ne greju na struju jednotarifno sasvim dovoljno.
Sandra Alagić iz EPS Distribucije navodi primere Velike Briatanije ili Italije, gde su potrošači, odnosno domaćinstva, mahom na monofaznom brojilu, jer se ne greju na struju.
“Čak i u Sloveniji je veoma mali procenat dvotarifnih brojila. Toliki broj trofaznih brojila u Srbiji je posledica toga što se ljudi greju na struju. Ali na Novom Beogradu ili recimo na Konjarniku, u urbanim delovima grada, monofazno je sasvim dovoljno za potrebe domaćinstva”, rekla je Alagić.
Ona je to objasnila time što se u tim delovima grada, domaćinstva mahom greju na gas ili imaju centralno grejanje.
“Zanimljivo je da u Sloveniji ima tek oko 2.000 dvotarifnih brojila”, rekla je Alagić i dodala da tamo gde nisu gasifikovana naselja i gde naselja nemaju centralno grejanje, izbor je dvotarifno brojilo.
Zašto dvotarifno brojilo?
Ako se grejete na struju i odgovara vam da uključujete TA peć noću za vas je dobro rešenje dvotarifno brojilo. Zapravo, takvo brojilo je odličan izbor za potrošače koji koriste TA peći koje pune noću u vreme jeftinije tarife. Pored TA peći, noću mogu da pune i bojlere, da uključuju mašine za veš...
Šta vam je sve potrebno da pređete na dvotarifno brojilo. Evo koji je odgovor.
“Preko šaltera prijave-odjave, u nadležnom Pogonu usluga prema teritorijalnoj pripadnosti, korisnik, uz račun za električnu energiju, podnosi i zahtev za izdavanje tehničkih uslova putem “belog kartona”. Kad je zahtev jednom primljen, pregledač instalacija mora da snimi stanje na terenu, kao i da izda tehničke uslove u pisanoj formi”, rekla je Alagić.
Korisnik postupa, kako je rekla, po izdatim tehničkim uslovima, a zatim je potreban i pregled izvedenih radova. Kad je i to gotovo, korisnik na šalteru mora da plati troškove zamene brojila, ali i da ugradi MTK prijemnik, ukoliko u ormanu nema već takav.
Koliki su troškovi
Alagić je precizirala da korisnik za prelazak sa jednotarifnog na dvotarifno merenje, preko šaltera prijave-odjave, u matičnom pogonu EPS Distribucije prema teritorijalnoj pripadnosti objekta, podnosi zahtev za, izdavanje tehničkih uslova putem "belog kartona". Zahtev košta 960,84 dinara, a beli karton 24 dinara.
Prema njenim rečima, uz zahtev je potrebno podneti i račun za električnu energiju.
“Po prijemu zahteva pregledač instalacija, snimanjem stanja na terenu, izdaje tehničke uslove u pisanoj formi. Korisnik postupa po izdatim tehničkim uslovima angažujući ovlašćeno, odnosno licencirano električarsko preduzeće. Nakon pregleda izvedenih radova, korisnik na šalteru plaća troškove zamene jednotarifnog sa dvotarifnim brojilom, a to je 873,24 dinara ako je monofazno brojilo, kao i troškove priključivanja MTK prijemnika koji iznose 963,24 din, ukoliko u ormanu nema već postojećeg MTK uređaja.
Prema našim informacijama, novo brojilo košta od 8.000 dinara.
Prednosti i mane
Upitana da objasni prednosti i mane, ona je rekla da je kod dvotarifnog merenja doba više tarife svim danima od 08:00 do 00:00 sati, dok je doba niže tarife od 00:00 do 08:00 sati.
„Isplativost prelaska sa jednotarifnog na dvotarifno merenje utrošene električne energije zavisi od načina na koji korisnik koristi električnu energiju, od potrošnje električne energije u doba više i niže tarife“, ponovila je ona.
Zone i cene struje
Sva domaćinstva, kako ona koja imaju jednotarifno, tako i ona sa dvotarifnim brojilom, struju, u skladu sa tarifnim sistemom, plaćaju po cenama tri zone – "zelene", koja važi za potrošnju do 350 kilovat-sati, "plave", u koju ulazi svaki kilovat u granicama od 350 do 1.600 kilovat-časova, i "crvene" u koju ulazi svaki kilovat-čas iznad 1.600 kilovata mesečno.
"Zeleni" kilovat-čas za jednotarifne potrošače košta 4,92 dinara, "plavi" 7,38, a "crveni" 14,77 dinara.
Kod dvotarifnih potrošača "zeleni" kilovat-čas u vreme skuplje struje košta 5,62, a u jeftinijoj 1,4 dinara.
Cene "plavog", u zavisnosti od toga da li su utrošeni tokom dnevne ili noćne tarife, iznose 8,44, odnosno 2,11 dinara, dok skuplji – dnevni "crveni" kilovat-sat ova domaćinstva košta 16,88, a jeftiniji 4,22 dinara.
Cenovnik električne energije za kupce na garantovanom (javnom) snabdevanju može se pregledati na sajtu EPS Snabdevanja.
Izvor: Halo oglasi
