Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavili su početak izrade modela jeftinije stanogradnje u Srbiji.
Cilj stvaranja modela neprofitne izgradnje, koji bi trebalo da bude završen najkasnije do kraja godine, jeste da kupovina stanova bude dostupna građanima sa prosečnim primanjima.
Prema radnoj verziji modela, godišnje bi u Srbiji moglo da se gradi oko 20 hiljada jeftinijih stanova, što bi obezbedilo direktno ulaganje oko 700 miliona evra u privredu, zaposlilo bi se oko 63. hiljada radnika, 125 firmi izvođača radova, više od 80 preduzeća za projektovanje i nadzor i 140 firmi za izradu komunalne infrastrukture.
Projekat bi trebalo da odredi i stepen učešća državnih institucija u toj stanogradnji, kao i mogućnosti partnerstva javnog i privatnog sektora.
Prema početnim procenama, cena kvadratnog metra takvog stana kretala bi se oko 600 evra u Beogradu, a gradilo bi se uglavnom na periferiji gradova u kojima postoji velika potražnja za stanovima.
Jeftiniji stanovi bi trebalo da budu veličine oko 50 metara kvadratnih i gradili bi se u gradovima sa više od 20 hiljada stanovnika, imali bi fiksnu cenu, a postojale bi i rang liste za njihovu kupovinu.
Pomoćnica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović rekla je da je već razmatrano nekoliko modela koji su primenjivani u nekim evropskim državama. Neka od mogućih rešenja jesu da država bude investor sredstvima iz budžeta ili kroz kredite, ili da drugim podsticajnim merama olakša, pospeši, ubrza i pojeftini proces izgradnje, rekla je ona.
Država bi prema jednom modelu trebalo da osnuje preduzeće ili agenciju koja bi pribavaljala građevinsko zemljište, bila investitor i prodavac stanova. Po tom modelu, javni sektor bi iz budžeta finansirao 40 odsto gradnje, banke 45 odsto, a kupac najmanje 15 odsto sa rokom otplate 25 do 30 godina i kamatom od pet odsto, bez jemstva.
Takav model postoji u Austriji, Češkoj, Hrvatskoj i za početak gradilo bi se deset hiljada stanova, gde bi rata mesečno iznosila 200 do 250 evra, rekla je ona. Drugi model se odnosi na podršku saradnji države, poslovnih banaka i investitora kroz subvencionisanje kamate u okviru projektnog finasiranja.
