Da Beograd kao geostrateški centar ima najveći potencijal za gradnju nekretnina u regionu i da ga strani investitori vide kao centar jugoistočne Evrope, potvrdio je nedavno za naš dodatak i Aleksander Petric, generalni direktor Immorent-a, uz prognozu da će za pet do deset godina verovatno biti jedan od vodećih centara u regionu.
Sve ovo potkrepio je trenutnim stanjem na tržištu nekretnina u našoj prestonici, ali je napravio i poređenje sa Bečom, gde se nalazi sedište Erste grupe u čijem je okrilju i Immorent.
Iako svi sektori u oblasti građevine i nekretnina doživljavaju procvat i trenutno se gradi 600.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i tržnih centara, u odnosu na Beč, koji je otprilike isti po veličini, to nije ni dvadeseti deo mogućeg za Beograd. U poređenju ova dva grada, oba sa po oko dva miliona stanovnika u gradskom području, sprovedenim istraživanjem došlo se do vrlo interesantnih podataka, koji, projektovani za sledećih 10 godina, pokazuju izuzetan potencijal Beograda, kako piše Politika.
Primera radi, Beč na dva miliona stanovnika ima 10 miliona izgrađenih kvadratnih metara kancelarijskog prostora, dok Beograd na isti broj stanovnika jedva da ima pola miliona. Odnos prodajnog prostora u odnosu na stanovništvo u Beču je 1:2, a u Beogradu nije ni blizu potreba jednog ovolikog grada. Potencijal rasta kod kancelarijskog prostora u Beogradu iznosi oko 10 miliona kvadratnih metara u narednih 10 godina (prosečno oko milion kvadrata godišnje). Da bismo se izjednačili u hotelskim kapacitetima, Beograd bi morao da izgradi, slikovito rečeno, više od 40 „Hajata“ (u Beču ima oko 60.000, a u Beogradu oko 15.000 hotelskih ležaja).
Kad je reč o stambenom prostoru, u Beču u stanu veličine oko 90 kvadratnih metara u proseku živi troje ljudi (oko 30 kvadrata po osobi), a u Beogradu u stanu veličine oko 60 kvadrata živi u proseku četvoro ljudi, što je oko 15 kvadratnih metara po osobi. Potrebe za stambenim prostorom u Beogradu, time, iznose oko 30 miliona kvadrata stambenog prostora, s tim da će izgradnja ići nešto sporije jer ljudi nemaju dovoljno sredstava. Međutim, ako se izgradnja rasporedi na deset godina, uz očekivani rast standarda i nove mogućnosti finansiranja kroz razne modele kreditiranja, ovo tržište će postepeno postaviti svetske standarde.
Iz sprovedenog istraživanja za Beograd proizilazi potencijal rasta od oko 50 miliona kvadratnih metara, što raspoređeno na, recimo, 25 godina daje oko dva miliona kvadrata godišnje.
Petric još jednom ističe da su se sva četiri stuba kojima Immorent podržava razvoj nekretnina u Srbiji već pokazala uspešnim širom Evrope. Otuda i očekivanje da, pored lizinga nepokretnosti, razvoja vlastitih nekretnina i usluga, koje pružaju kod izgradnje nekretnina, na našem tržištu uspešno plasiraju PPP (Private Public Partnership)i lizing javnih ustanova, što će doprineti ubrzanom privrednom razvoju Srbije.
