Iznajmljivanje nekretnine zahteva određene troškove, sa kojima će se zakupac suočiti već tokom same potrage za stanom, pokazuje najnovije istraživanje.
Evo na šta treba da obratite pažnju i na šta da računate kad tražite stan.
Članarina i agencijska provizija
Prvi troškovi sa kojim se mnogi zakupci stana suoče odmah na početku, jeste plaćanje članarine agencijama za nekretnine, kako bi se uopšte pogledao stan.
Svaki zakupac mora znati da ni po jednom zakonu on nema nikakvu obavezu plaćanja članarine, pa je u tom slučaju potrebno angažovati neku od agencija koja uslugu pokazivanja stanova neće naplaćivati. Tek ukoliko agencija pronađe stan i zakupac odluči da baš taj stan iznajmi, u obavezi je da plati agenciji agencijsku proviziju za završen posao, koja uobičajeno iznosi 50 odsto od prve kirije. To znači da, ukoliko je kirija za zakup stana 150 evra, agenciji je potrebno platiti proviziju u visini od 75 evra.
Plaćanje depozita i kirije
Pored agencijske provizije, na početku iznajmljivanja je potrebno izdvojiti i novac za plaćanje depozita stanodavcu. Depozit je način da se stanodavac obezbedi, ukoliko se u stanu napravi neka šteta ili ako nakon vašeg napuštanja nekretnine ostanu neplaćeni računi.
Plaćanje, kao i visina depozita stvar je dogovora između vlasnika stana i zakupca, pa se može dogoditi i da stanodavac ne traži depozit. Najčešće je depozit u visini jedne mesečne kirije, mada ni to nije pravilo.
Takođe, sa stanodavcem mora se dogovoriti i oko visine i načina plaćanja kirije, jer većini stanodavaca odgovara mesečno plaćanje, mada ima i onih koji traže novac i za nekoliko meseci unapred.
Ukoliko se iznajmljuje namešten stan obavezno se mora sastaviti i Zapisnik o primopredaji, u kome se moraju navesti svi nedostaci koje zakupac primeti u stanu, pre svega oštećenja na nameštaju, ali i svim ostalim stvarima i uređajima. Na ovaj način će stanodavac biti upoznat unapred sa svim i neće kasnije moći da kaže da je to kvar od strane podstanara i zatražiti da on isti i plati ili zameni.
Mesečni računi
Nakon isplate depozita i prve kirije ili kirija, podstanarski život podrazumeva i mesečno plaćanje sledećih računa - Infostan, struja, fiksni telefon, kablovska i Internet...
Sve tekuće popravke, npr. kvar na mašini za veš, curenje vodokotlića, obično rade gazde same, dok će za, npr. zamenu sijalica, podstanar ipak morati sam da se pobrine.
Provera pravne dokumentacije
Iako neće ništa koštati, savetuje se da se od stanodavca zatraži sva neophodna dokumentacija koja se tiče te nekretnine, kako bi se zakupac uverio da je stanodavac ujedno i vlasnik, jer nisu usamljeni slučajevi da osobe koje izdaju stanove nisu vlasnici već se samo tako predstavljaju.
To se naročito dešava kada se vlasnici stanova nalaze u inostranstvu, pa u njihovo ime rođaci ili prijatelji izdaju njegov stan. Ovo je zakonski dozvoljeno, ali se tada mora posedovati punomoć kao dokaz, koja mora biti overena u sudu.
Sklapanje ugovora o zakupu stana
Poslednji, ali možda i najvažniji korak prilikom iznajmljivanja stana jeste sklapanje Ugovora o zakupu, za koji se u Zakonu o stanovanju izričito naglašava da se zaključuje u pismenoj formi.
Ovo je stvar koju mnogi podstanari ne znaju, pa pristaju da stan zakupe na osnovu usmenog dogovora, što nikako nije preporučljivo.
To što će vlasnik stana napraviti i potpisati ugovor sa podstanarem ne znači da je odmah u obavezi da plaća porez, već će time samo zaštititi sebe i svoju nekretninu. Porez se plaća samo ukoliko se taj ugovor overi u sudu, jer će tada sud jedan primerak proslediti poreskoj upravi, naveo je advokat i pravni zastupnik Udruženja podstanara Velegrad, Mirko Mirković.
Zbog toga je sklapanje pismenog ugovora važan kako za stanodavca, tako i za podstanara jer je to jedini način da se obestrane zaštite od neočekivanih i iznenadnih događaja.
Prilikom sklapanja Ugovora o zakupu stana potrebno je razmeniti i fotokopije ličnih karata, jer će to u budućnosti skratiti postupak pronalaženja vlasnika nekretnine, ako dođe do nekih komplikacija.
