Beograd po izgradnji zaostaje u odnosu na druge gradove
Prema istraživanjima, u Beogradu fali oko 40.000 stanova. U prestonici Srbije ima oko 380 stambenih jedinica na hiljadu stanovnika, dok se u evropskim gradovima ovaj broj kreće od 500 do 750. Procena je da će potreba Beograđana za stanovima rasti još više, jer će izgradnja u naredne dve godine, pasti za više od 40 odsto.
Prema istraživanjima Beograd u velikoj meri zaostaje u broju stanova u odnosu na gradove u okruženju.
- Treba imati u vidu da potražnja za stanovima zavisi i od finansijskih mogućnosti stanovništva, odnosno od opšteg standarda građana i uslova kreditiranja koje nude banke. Sa druge strane, ponuda zavisi od dostupnosti finansiranja za investitore, što na kraju utiče i na cenu. Očekuje se da potreba za stanovima u Beogradu poraste još više u naredne dve godine. Do jula ove godine dodeljeno je 48 odsto manje građevinskih dozvola za stambene zgrade, nego u istom periodu prošle godine, što će u značajnoj meri smanjiti izgradnju u narednom periodu - objašnjava Maja Šahbaz, generalni menadžer ”Kolijersa“, internacionalne kompanije u oblasti nekretnina.
U Beogradu ima oko pola miliona stambenih jedinica, a procena je da je za oko 510 hiljada domaćinstava, koliko u prestonici postoji, potrebno još najmanje 40.000 novih stanova.
- Potreba za novim stanovima u Beogradu ne jenjava već godinama. Generisana je porastom populacije i povećanjem broja domaćinstava. Ove godine u prestonici je izgrađeno oko osam hiljada stanova, za oko dve hiljade više od prošlogodišnjeg proseka, ali na to je najviše uticala izgradnja ”Belvila“ za potrebe Univerzijade. Međutim, očekuje se da će 2010. i 2011. godine u Beogradu biti izgrađeno i manje od pet hiljada stanova - priča Nebojša Nešovanović, rukovodilac Odeljenja za procene u kompaniji za nekretnine „King strdž”.
Prema procenama kompanija u oblasti nekretnina, osim znatno manjeg broja izdatih dozvola, izgradnju u naredne dve godine ograničiće i ekonomska kriza.
- Izdavanje dozvola prošle godine bilo je u velikom zastoju zbog izbora, a projektno finansiranje je skoro potpuno zaustavila kriza. Na izgradnju u sledeće dve godine će se posebno odraziti i što u poslednja dva meseca nisu izdavane nove građevinske dozvole, jer se novi Zakona o izgradnji ne primenjuje u punoj meri. Ukoliko se nešto bitno ne primeni i što pre ne prevaziđemo trenutni zastoj, moglo bi se reći da izgradnje sledeće godine uopšte neće biti - dodaje Nešovanović.
Međutim, prema rečima Milana Vukovića, gradskog sekretara za urbanizam, u poslednja dva meseca nije izdata ni jedna građevinska dozvola, ali razlog tome nije slaba primena Zakona, već što sekretarijatu nije dostavljen ni jedan potpun i uredan zahtev investitora.
- To je jedini razlog što nema ni jedne lokacijske, a samim tim ni građevinske dozvole. Moram reći da je potpuno netačna informacija da je broj izdatih dozvola manji nego prošle godine. Sve započete procedure se nastavljaju po zakonu koji je važio pre 11. septembra i kad se steknu potrebni zakonski uslovi, te dozvole će biti izdate. Zaključno sa 11. septembrom imamo 877 podnetih zahteva koji će biti rešeni kad se ispoštuju sve zakonske procedure - objašnjava Milan Vuković.
Broj stanova na 1.000 stanovnika
Sofija 381
Beograd 386
Bukurešt 430
Zagreb 607
Budimpešta 616
Varšava 756
Najtraženiji stanovi od 50.000 do 80.000 evra
Istraživanje pokazuje da se u Beogradu najviše traže stanovi koji koštaju od 50 do 80 hiljada evra, a samo 15 odsto kupaca može da kupi stan koji košta više od 120 hiljada evra.
- Na osnovu istraživanja ”Kolijersa“, koje poredi cene stanova u Beogradu sa onima u regionu, možemo doći do zaključka da su cene u Beogradu i dalje više u odnosu na Sofiju, Budimpeštu i Bukurešt u proseku 25 odsto, što je posledica konstantnog rasta cena iz prethodnih godina, ali i limitirane ponude na trzištu - objašnjava Maja Šahbaz.
