Snažan pad u građevinskom sektoru, koji je započeo još pre dve-tri godine, nastavlja se i 2011. Ni investitori ni izvođači radova u oblasti stanogradnje uglavnom ne znaju gde će se i šta graditi, iako je građevinska sezona počela.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović izjavio je za naš list da najavljena izgradnja takozvanih jeftinih stanova u većim gradovima Srbije, od kojih 400 u Novom Sadu, ide puževim korakom, pa procenjuje da će obim izgradnje ove godine biti još manji nego prethodne.
Na to upućuju i statistički podaci, po kojima je vidljiv pad vrednosti izvedenih građevinskih radova. Tako, na primer, 2008. u Vojvodini je za stambenu izgradnju plasirano 10,6 milijardi dinara, 2009. godine 100 miliona manje. U Novom Sadu vrednost stanogradnje tih godina bila je 4,5 milijarde dinara, odnosno, 3,8 milijardi.
Iako statistika još nije sabrala podatke za prošlu godinu – očekuju se najkasnije do polovine aprila – sagovornik ocenjuje da je izgradnja nastavila silaznom putanjom jer samo godinu dana pre investitori nisu mogli da prodaju izgrađene stanove, niti da završe započetu izgradnju, zbog čega je država pokušala da ih spasi tako što je potencijalnim kupcima stanova ponudila povoljnije stambene kredite. Tako se u jednom trenutkuu na sajtu Privredne komore Srbije našlo u ponudi oko 1.000 neprodatih stanova koje je izgradilo pedesetak preduzeća u dvadesetak opština u Srbiji.
U takvoj situaciji borbe za kupca, malo je investitora koji su se odlučili da započnu novi inevsticioni ciklus u stanogradnji, u strahu kako će i kome prodati stanove. Mnogi su računali na predugovaranje, koje je, može se reći s velikom sigurnošću, otišlo u prošlost zbog straha kupaca od toga da li će ih nesavesni investitor prevariti, uzeti pare i nestati, a njima umesto stana ostati pogled na praznu livadu.
Padu stanogradnje doprinela je i slaba potražnja za stanovima zbog pada standarda građana i velike nezaposlenosti, straha za budućnost radnog mesta onih koji rade i nepovoljnih bankarskih uslova za odobravanje dugoročnih kredita, koje malo ko može (i sme) sebi da priušti. Čađenović smatra da se od države ne može očekivati ozbiljnija pomoć jer tamo gde se unapred projektuje velik deficit, nema prostora za veću stanogradnju.
Ipak, uprkos svim teškoćama, neke firme pokušavaju da nastave posao, verujući da život ne može da stane. Direktor novosadske građevinske firme „Budućnost” Dragomir Bajilo izjavio je za naš list da, uprkos teškom vremenu koje je zahvatilo građevinu, ne mogu da sede skrštenih ruku. Oni su u Ulici Marka Miljanova započeli izgradnju stambenog objekta od oko 10.000 stambenog prostora s oko 130 stanova, a planiraju da uskoro u istoj ulici počnu izgradnju slične zgrade.
Bajilo kaže da će prva stambena zgrada biti gotova u junu sledeće godine, a stanovi će se ponuditi tržištu kada se postigne određeni stepen izgrađenosti, dok će se za drugu ponuditi prodaja u predugovaranju, što podrazumeva i nešto niže cene. Ko se odluči za tu varijantu, ne treba da se plaši jer „Budućnost” nije firma od juče, a poznata je po poštovanju ugovorenih rokova izgradnje. Stanovi će biti izgrađeni u roku od 18 meseci, dakle, za drugu zgradu – u septembru sledeće godine.
R. Dautović
Iz kompenzacije jeftiniji kvadrat
„Best izgradnja” završava zgradu s oko 90 stanova u Ulici cara Dušana, čiji je investitor italijanska firma „Omega inicijative„. Izvođači kažu da je u prodaji samo deo stanova u toj zgradi koje su dobili u kompenzaciju, a cena kvadrata se kreće od 1.400 evra za veće stanove do 1.500 evra za manje. Veličina stanova je od 38 do 82 kvadrata, a zgrada ima četiri sprata i lift. Italijani čekaju da se sve dotera i ušminka, kada će formirati svoju cenu kvadrata. Građevinci procenjuju da će ove godine biti smanjen obim stambene izgradnje jer još nema izražene potražnje za njihovim uslugama.
