Privredni rast u Srbiji u 2018. godini iznosio je 4,3 odsto BDP-a, a najveći generator rasta je bila građevinska industrija.
Najave čelnika države su da će se taj trend nastaviti i u ovoj godini.
Privredna grana koja je u Srbiji dugo bila na kolenima i teško se oporavljala u post kriznim godinama krajem prve i početkom druge decenije ovog veka, donela je Srbiji uzlet rasta poslednjih godina, što je značajno doprinelo skoku na Doing biznis listi Svetske banke.
Veliki državni infrastrukturni projekti definitivno su povukli i brojne privatne investicije pa skoro da nema nedelje da se ne objavi da se u Srbiji gradi ili otvara novi hotel, poslovna zgrada ali i stambeni kompleksi.
Samo u Beogradu je, kako je nedavno izjavio zamenik gradonačelnika prestonice Goran Vesić, u 2018. izdato dozvola za više od milion novih kvadrata.
"Grad Beograd je s današnjim danom izdao u ovoj godini građevinskih dozvola za više od milion kvadrata, tačnije za 1.002.015 metara kvadratnih. Izdali smo 222 građevinske dozvole kao i 933 lokacijskih uslova. Pošto su lokacijski uslovi korak pred dobijanje građevinske dozvole, možemo da očekujemo da se ovaj trend nastavi i u narednoj godini", rekao je Vesić krajem prošle godine.
Kakav je pomak napravljen u beogradskoj građevinskoj industriji najbolje pokazuje podatak da je 2012. godine izdato građevinskih dozvola za 242.567 kvadrata, odnosno 538 lokacijskih uslova i 104 građevinske dozvole, rekao je Vesić i dodao da Beograd u ovom trenutku ima 1.500 aktivnih gradilišta.
Prema podacima specijalizovanog sajta gradnja.rs, u prestonici se trenutno gradi više od 10.000 stanova.
I strani i domaći investitori grade na teritoriji celog grada: od Zemuna i Novog Beograda, preko Savskog amfiteatra i Dorćola, do Vračara i Voždovca. U skladu sa novim konceptima života koji podrazumevaju da je stanaru sve nadohvat ruke, niču prava mala naselja sa specifičnom mikroklimom. Iako su cene kvadrata u Srbiji visoke u odnosu na primanja građana, one su ipak niže u odnosu na metropole slične veličine u Evropi, kao što su Beč ili Prag.
Iako zvanične informacije o broju izgrađenih stanova za 2018. godinu još nisu dostupne, na osnovu broja izdatih građevinskih dozvola može se zaključiti da je izgradnja stambenog prostora na teritoriji Beograda nastavila da raste.
Velika građevinska ekspanzija donela je i rast cena, a ono što ranije nije bilo baš pravilo, sve je veća razlika između cena stanova u novogradnji i staroj gradnji.
Prema podacima kojima raspolaže revizorska kuća Kreston MDM, najveći broj prodatih stanova u 2017. godini evidentiran je na teritoriji opštine Zvezdara sa učešćem od 19 odsto, zatim slede opštine Novi Beograd i Palilula sa po 13 odsto, Voždovac sa 12 odsto i Zemun sa 11 odsto.
Jaka tražnja za stanovima zadržala se i u prethodnih godinu dana, pa je tako pored velikih stambenih projekata u izgradnji, najavljeno i nekoliko novih što je dodatno ohrabrilo investitore. I kao što obično biva, luksuzna roba prva nađe kupca, a tako je i sa stanovima. Elitna stanogradnja je po pravilu u blizini glavnih gradskih sadržaja, ali na pristojnoj udaljenosti od negativnih strana života u epicentru grada.
Glavna prednost koju stanari navode jeste samodovoljnost ovih naselja. U njima je moguće završiti što je potrebno – od prodavnice, apoteke, banke, kafeterija i restorana, teretane, kozmetičkog salona, a neretko i kulturnih sadržaja. Svaki od projekata utiče i na one u svojoj neposrednoj blizini. Visoke cene kvadrata povećavaju cene na nivou mikrolokacija, odnosno nekretnine u okolini luksuznih naselja po pravilu postaju skuplje.
Pre pet godina tržište nekretnina je bilo u najvećoj krizi. Cene stanova su bile manje za 25 procenata, a bilo je i manje gradnje i prometa. Ova godina je u tom pogledu donela prilično drugačiju sliku. I iako je gradnja moglo bi se reći masovna, potražnja za stambenim jedinicama u Beogradu i dalje je velika, jer broj prodatih značajno prevazilazi broj izgrađenih stanova.
O tome je u programu Prve TV dobro posvedočila i jedna od poznatijih agentkinja za nekretnine kada je rekla da za svoje kupce ne može da nađe željenu nekretninu i da postoje liste čekanja.
Iako standard građana sporo raste, kupaca za ekskluzivnije nekretnine očigledno ima jer je priliv stranaca konstantan, ekspanzija je sve bolje plaćenih profesija poput finansijskih stručnjaka i programera, a i dalje je veliki priliv iz unutrašnjosti Srbije u Beograd. Zbog toga se može pretpostaviti da će zamajac koji je uhvaćen biti nastavljen i da će takvih investicija biti još.
