Nakon što su primile prve zahteve građana za subvencionisane stambene kredite, banke ističu da neće biti zloupotreba
U poslovnicama devet banaka koje su sa Ministarstvom ekonomije i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita potpisale ugovor o kreditima za kupovinu stana uz pomoć države s prvim danima oktobra počele su gužve. Interesovanje je veliko, bankari su ''uhvatili zalet'', a zainteresovani građani koji nemaju krov nad glavom, i pored obećanja da je reč o povoljnim pozajmicama, ipak strepe od kamata. Kompanije koje se bave prometom nekretnina, pak, naziru znake oživljavanja tržišta i blagog rasta cena.
Potvrđujući da je interesovanje građana za subvencionisane kredite veliko, bankari ukazuju na to da dostavljena dokumentacija klijenata mora biti kompletna i da prostora za zloupotrebe neće biti. Istovremeno, bankari će insistirati na tome i da građevinske kompanije dostavljaju uredna dokumenta i dokaze da su i stanovi koji su završeni, kao i oni u fazi izgradnje, legalni.
Zahteve za subvencionisane stambene kredite primaju Komercijalna, ''Hipo Alpe-Adrija banka'', ''Banka inteza'', ''Prokredit banka'', ''Marfin banka'', ''Folks banka'', niška AIK banka, Privredna banka i Eurobanka EFG.
Naime, bankari i država su se, precizirajući uslove pod kojima će odobravati subvencionisane kredite, naznačili da korisnik kredita neće smeti da izdaje stan u zakup dok ne vrati ukupan iznos pozajamice, a obavezan je i da se prijavi na adresu stana koji kupi. Najviše polemika u javnosti izazvalo je insistiranje bankara da za subveninisane stambene kredite mogu da konkurišu državljani Srbije do 45 godina starosti, ali i pored javnih prozivki, ta klauzula nije promenjena. Ko nema rešeno stambeno pitanje a računa na pomoć države, ne sme imati platu veću od 120.000 dinara. Onima koji žele da postojeći stan zamene za novi, kreditiraće se samo razlika u ceni.
Kao što se moglo i očekivati, banke koje su 24. septembra, samo deset dana nakon što je ministar Mlađan Dinkić najavio program subvencionisanih stambenih kredita, prve potpisale ugovor sa Ministarstvom ekonomije i Nacionalnom korporacijom, među prvima su i primile zahteve klijenata. Tako je Komercijalna banka, a ona je uz ''Hipo Alpe-Adrija banku'' i ''Banku inteza'', prva potpisom potvrdila učešče u vladinom programu pomoći građanima da kupe stan na kredit, prvog dana primila dva zahteva. Prokredit banka je takođe među prvima primila zahtev za subvencionisani stambeni kredit.
Kako tvrde u ''Alfa banci'' i ova banka će se uskoro priključiti grupi banaka koje učestvuju u vladinom programu subvencionisanja stambenih kredita. ''Imajući u vidu veliko interesovanje građana za standardnu ponudu stambenih kredita u Alfa banci, očekuje se i velika zainteresovanost za kredite uz subvencije koje je obezbedila Vlada Srbije. Ipak, s obzirom na to da je ograničen obim sredstava u 2009. za navedeni projekat, klijenti Alfa banke će sve vreme imati na raspolaganju i standardnu ponudu stambenih kredita'', kaže u pisanoj izjavi za ''Borbu'' Periklis Drougas, član Izvršnog odbora ''Alfa banke''.
Kada je ministar Dinkić, najavljivao ''najpovoljnije stambene kredite do sada'', pozivajući građane da iskoriste šansu i obezbede kredit za krov nad glavom, tvrdio je da će taj vladin potez podstaći stanogradnju i uposliti građevinske kompanije. Na pitanje ''Borbe'' da li će program subvencionisanih kredita dovesti do oživljavanja tržišta u kompaniji 'Kolijers internešenel'' odgovaraju potvrdno.
''Može se očekivati oživljavanje tržišta i povećanje tražnje stanova, uz blago povećanje cena stanova'', kaže Maja Šahbaz, generalni menadžer ''Kolijers internešenela'' i ističe da bi najvažnije bilo da oživi interesovanje na tržištu. Podsećajući na nedavni ''džentlmenski dogovor'' srpske vlade i 20- tak građevinskih kompanija da cene stanova neće rasti, Šahbaz ističe da će razvoj tržišta stanova, kao, uostalom, i drugih sektora privrede, zavisiti od oživljavanja ukupne srpske ekonomije.
''Krajem godine moguće su pozitivne promene na tržištu, ali kada je reč o stanovima. Za razliku od stambenog segmenta, čiji rast zavisi od domaćih građana, koji ovde rade i izdvajaju za kupovinu i gradnju stanova, oživljavanje tržišta poslovnog prostora zavisi od odluka kompanija iz inostranstva koje treba da se opredele da ulažu u Srbiju'', napominje Maja Šahbaz.
Slobodne prve tri i poslednjih pet godina
Maksimalni iznos subvencionisanog stambenog kredita iznosi 100.000 evra, najduži rok oplate je 30 godina. Kupac stana mora da obezbedi najmanje pet odsto učešća za kredit, država obezbeđuje beskamatni kredit za učešće od 20 odsto, preostalih 75 odsto iznosa kredita kreditiraće banke. U prve tri godine, odnosno do 31. oktobra 2012. godine, i u poslednjih pet godina otplate kredita građani neće plaćati kamatu jer će je subvencionisati Vlada Srbije. Od novembra 2012. godine u naredne 22 godine otplate korisnik kredita će plaćati godišnju kamatu koju ugovori sa bankom, a ona će, prema dosadašnjim potvrdama banaka, iznositi od 4,9 do 5,9 odsto. Ministarstvo ekonomije je do kraja ove godine za kreditiranje učešća i subvencionisanje kamate za stambene kredite obezbedilo 450 miliona dinara. Građani koji iskoriste maksimalni period bez kamate od tri godine će imati uštede od oko 19 odsto ukupnog iznosa kamate.
