Samit G 20 bavio se preduzimanjem akcija kako bi se prevlada „finansijski bauk“.
Lideri dvadeset vodećih ekonomija sveta nedavno su proveli u Vašingtonu približno pet časova okupljeni za istim stolom. Cilj je bio da se pronađe izlaz iz finansijske krize ili kako da se stane na put ekonomskom padu koji zahvata jednu po jednu zemlju. Želja su da ona što pre umine i da se nikada više ne ponovi.
Na samitu su bili prisutni, kako je preneo Glas Amerike, lideri najvećih industrijalizovanih zemalja, ali i predsednici i premijeri ekonomskih giganta u razvoju poput Kine, Indije i Brazila. Zajedno, članovi ove raznovrsne grupe G 20 obećali su da će pojačati napore kako bi podstakli rast svojih ekonomija, i naglasili podršku većoj kontroli i regulativi globalnog finansijskog sistema.
Međutim, lideri su priznali da će biti potrebno vreme da se dođe do zajedničkog, konkretnog plana akcije. Oni su poručili svojim ministrima finansija da razrade detalje plana, i objavili da će se ponovo sastati do kraja aprila 2009. Do tada, predsednička tranzicija u Sjedinjenim državama biće završena, a predsednik Buš predaće vlast svom nasledniku Baraku Obami. Novoizabrani predsednik nije prisustvovao samitu. Ipak, u radijskom obraćanju i na video snimku koji je objavljen na njegovoj Internet stranici za period tranzicije, Obama je izjavio da je važno razmotriti ekonomske probleme sa kojima se suočavaju svi Amerikanci, a ne samo velike firme u finansijskom sektoru.
Ako smo išta naučili od finansijske krize, to je da ne možemo da dozvolimo da Vol Strit cveta, a obični građani ispaštaju. U ovoj zemlji, mi se uspinjemo ili padamo svi zajedno, kao jedan narod poručio je Obama.
Britanski premijer Gordon Braun izjavio je da se akcije o kojima je razgovarano na ekonomskom samitu u Vašingtonu odnose i na te probleme.
U pitanju nije apstraktni jezik visoke politike, već stvarna pitanja, koja utiču na svakodnevni život. Radi se o tome da se preduzimanjem akcije spasu ušteđevine, da ljudi zadrže poslove, i ne ostanu bez svojih kuća istakao je Braun.
U svetlu finansijske krize potrebno je pogledati i cene nekretnina u Srbiji. One su pale. Razlog je slabo interesovanje kupaca.
Kako se saznaje iz medija, posledice finansijske krize i te kako osećaju i velika građevinska preduzeća. To potvrđuje smanjeno interesovanje za kupovinu njihovih stanova. Veliki broj investitora je privremeno obustavio ili usporio radove na izgradnji objekata, jer nemaju sredstava, a krediti koje banke daju za projektno finansiranje su, u ovom trenutku, preskupi.
Pad cena po kvadratu kreće se od 10 do 20 odsto, a očekuje se da, do kraja godine, pad za dodatnih 10 odsto.
U Kragujevcu na tržištu nekretnina u kupaca na kredit nema, a prodavci stanova ne znaju šta da učine sa nekretninama. Oni koji su kupovali stanove u izgradnji za 600 evra po kvadratu da bi ih prodali po 1.000 evra za kvadrat su u „nebranom grožđu“. U Nišu je ekonomska kriza prepolovila interesovanje za kupovinu stanova. Bez obzira na manju tražnju, cene nekretnina se nisu promenile, tako da kvadrat stambenog prostora u centru grada košta od hiljadu do hiljadu i trista evra, dok je na periferiji cena tridesetak odsto niža. Cene nekretnina u Novom Sadu su drastično pale. Stanovi koji su ranije koštali 1.500 evra po kvadratu sada koštaju od 1.100 do 1.200 evra za kvadrat.
