Građani koji budu dobili stambene kredite uz subvenciju države moraće, pored učešća, da plate i dodatne skrivene troškove, koji za prosečnu pozajmicu od 50.000 prelaze dve hiljade evra, piše "Press".
Tu se ubrajaju troškovi naknade banke, premije osiguranja, obrade zahteva, životnog osiguranja, sudske hipoteke, veštačenja...
Prema računici bankara, za kredit od 50.000 evra plaća se naknada banci 187 evra, dok premija osiguranja kredita iznosi 1.375, a naknada za Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita iznosi oko 30 evra.
Takođe, potrebno je platiti i veštačenje, i to za dve stvari, procenu vrednosti i starosti nekretnine, što iznosi oko 200 evra.
"Klijent banke mora da angažuje dva sudska veštaka. Jedan će proceniti vrednost nekretnine, a drugi starost objekta. Veštak treba da potvrdi da je u pitanju novogradnja i da banka za taj stan može da odobri subvencionisani kredit - naglašavaju bankari.
Korisnik subvencionisanog kredita treba da plati i troškove sudske hipoteke, overe založne izjave, ali i gomilu taksi za razne potvrde, što iznosi dodatnih 100 evra.
Pored svega toga, potrebno je i da klijent ima životno osiguranje, što znači da će za poduži spisak lekarskih pregleda koje treba da obavi platiti još oko 80 evra.
Zanimljivo je i to da se broj pregleda povećava kako raste iznos kredita, pa su za sume veće od 70.000 evra neophodni dodatni specijalistički pregledi klijenta koji koštaju i do 200 evra.
Subvencionisani stambeni krediti startovali su 1. oktobra, a ugovore sa Ministarstvom ekonomije do sada je potpisalo devet banaka: Komercijalna, Inteza, Prokredit banka, Marfin, Hipo Alpe-Adrija banka, Folks banka, EFG, AIK i Privredna banka Beograd.
Međutim, zahteve građana od 1. oktobra počele su da primaju samo Komercijalna, Inteza, Prokredit i Marfin banka, dok će ostale startovati u toku ove nedelje.
Najznačajnije za građane su kamatne stope koje nude banke, a koje će nakon isteka subvencije, 1. novembra 2012. godine, morati da plaćaju sami građani.
Tako, recimo, u Intezi i Komercijalnoj banci ova kamata iznosi 4,5 odsto, plus šestomesečna vrednost euribora, dok će u Prokredit i Marfin banci biti nešto veća, 4,9 odsto fiksno, i šestomesečni euribor.
U ove četiri banke kamata koju klijent plaća subvencioniše država do 31. oktobra 2012. godine i ona je fiksna, iznosi 5,25 odsto.
Maksimalni iznos kredita je 100.000 evra, a rok otplate 30 godina. Korisnik kredita treba da obezbedi minimum pet odsto učešća, dok država pokriva 20 odsto.
U prve tri godine, odnosno do kraja oktobra 2012, rata kredita za građane je znatno niža jer kamatu plaća država.
Takođe, poslednjih pet godina otplate je beskamatno jer tada klijenti otplaćuju učešće države.
Za kredite mogu da konkurišu državljani Srbije mlađi od 45 godina, s mesečnim primanjima do 120.000 dinara, koji ne poseduju nekretninu.
Program Vlade odnosi se samo na kupovinu novoizgrađenih, stanova u izgradnji ili zamenu starog za novi stan.
