Zgrada indigo boje u Ulici Pap Pavla ponovo je, u anketi među Novosađanima, proglašena za najružniju. Za njom slede drečavo narandžasta zgrada na uglu Rumenačke, kao i blok na Bulevaru cara Lazara, okrečen u bojama sladoleda s previše ekstrakta.
Bez obzira što fasade na ivici ukusa naružuju izgled grada, čak i centralnog jezgra, gradske službe i dalje nemaju akt kojom bi se investitori obavezali da zgrade i vizuelno uklope u urbanističku sliku grada.
Izmenom Generalnog plana 2000. godine, gradski urbanisti su uneli i odredbu kojom se ističe da fasade moraju biti projektovane u pastelnim bojama. Međutim, ova odredba je praktično samo preporuka, jer investitori nisu obavezni i da je poštuju.
- Izmena u koloritu u odnosu na odobreni projekat je i dalje najčešće odstupanje kod novogradnje - kaže direktor "Urbanizma" Aleksandar Jeftić. On dodaje da u gradu postoje izuzetno loši primeri prostornog (ne)uklapanja, za koji su, pored investitora, zaslužni i projektni biroi koji daju saglasnost za glavni projekat. Rezultat ovakvog samovoljnog rada se može videti u skoro svakom delu Novog Sada, gde se u poslednjih pet godina gradilo. U Hadži Ruvimovoj ulici, najvećem novosadskom gradilištu u poslednje dve godine, na uskim placevima su umesto ranijih kuća iznikle višespratnice čiji su se investitori grubo poigrali sa očima Novosađana. Paleta kanarinac žute, ljubičaste i tirkizno zelene boje, koje krase novoizgrađene stambene blokove, školski je primer nepoštovanja odredbe o pastelnim bojama. Na sve ovo, pojedini investitori još stave i reklamu svog preduzeća, po pravilu istaknutu što većim i upadljivijim natpisom. Prema mišljenju stručnjaka, isticanje u boji je rezultat želje investitora da istakne zgradu kako bi privukao kupce.
- Imamo arhitekte koji rade projekte ne gledajući ni levo ni desno, već samo u ekran ispred sebe. Prostorno uklapanje ih ne interesuje, a fasade prave u bojama po svom ličnom ukusu - smatra Donka Stančić, autorka knjige "Novi Sad od kuće do kuće" i stručni savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Kao primer oglušenja o prostorno uklapanje, Stančićeva je navela jednog od najvećih gradskih investitora.
- Zgrade sa zelenom fasadom su prepoznatljiv znak jednog od najvećih investitora u Novom Sadu. Neodstupajući od ove boje, njegove zgrade su klasični primer fasade van konteksta. Identična slika se može videti i na Bulevaru cara Lazara - kaže Stančićeva.
Rešenje u vraćanju estetskog odbora
Istoričarka umetnosti Donka Stančić napominje je Novi Sad još u 19. veku imao Estetski odbor za uređenje grada, i da je jedini spas u tome da se on ponovo uvede.
- Ako je ikome još stalo do izgleda ovog grada, trebalo bi vratiti Estetski odbor, gde će sedeti kompetentni ljudi koji neće biti izabrani po političkoj liniji, već isključivo zbog umeća i brige o gradu - ističe Stančićeva, ističući da bi ovom temom pre svega trebalo da se pozabavi gradski arhitekta, kao i Skupštinski savet za urbanizam.
I arhitekte krive
- To je katastrofa što se danas radi. I mi arhitekte smo najviše krivi za to - kaže Ilja Mikitišin, potpredsednik Saveza arhitekata Srbije. On je istakao da među kolegama ima sve više onih koji se ne trude da projekte uklope u ambijente.
Društvo arhitekata Vojvodine je napisalo pravilnik u kojem su konkretizovali propise u izgradnji, ali on nije nikada dobio pravnu težinu.
- Uvek je nedostajalo političkog sluha u gradu da se ovom temom ozbiljnije pozabavi, što je rezultiralo potpunim nedostatkom pravila - kaže Mikitišin.
Udružuju se da spreče kič
Strahujući da je Podbara, staro jezgro grada, sledeća na meti „vašarskog” ukusa pojedinih investitora i projektanata, u ovoj mesnoj zajednici najavili su osnivanje Udruženja građana „Za spas Podbare”.
- U naše udruženje biće uključeni brojni intelektualci, ali i Društvo ahitekata, upravo da bismo izbegli sudbinu koja je zadesila druga novosadska naselja - kaže Sava Vojnović, predsednik MZ „Podbara”.
