Razrešenje šestogodišnjeg spora Grada Beograda i Luke „Beograd” oko zemljišta na obali Dunava prvi je i neophodan korak za veliku investicionu aktivnost na jednom od najatraktivnijih gradskih područja. Najavljeno razgraničenje na 75 hektara, koji su do sada bili predmet spora, u odnosu 55 hektara Gradu 20 hektara „Luci” Beograd, omogućilo bi realizaciju nekoliko veoma važnih projekata na ovom delu priobalja: od ekološke revitalizacije Ade Huje i izmeštanja sadašnje industrijske zone, preko izgradnje novog mosta koji će povezati Beograd i banatsku stranu Dunava, ali i početak realizacije projekta jednog od najvećih arhitekata današnjice Daniela Libeskinda- „Grad na vodi” i to na delu zemljišta, koje nije bilo predmet spora.
Time bi se na neki način prekinula „pat pozicija” u kojoj se sudbina ovog dela grada trenutno nalazi. Iako je Luka „Beograd” dobila sudski spor protiv Grada u vezi sa imovinskim odnosima na području od Pančevačkog mosta do „donjeg špica” Ade Huje (već treći put u poslednjih šest godina), Grad nema nameru da odustane od svojih zahteva da dođe do atraktivnog zemljišta čijom bi prodajom ostvario vanredne prihode neophodne za razvoj gradske infrastrukture. Prema sadašnjim cenama na tržištu to bi značilo više od sto miliona evra u gradskoj kasi, što je ravno parama neophodnim za jedan novi most.
Vraćanjem 55 od „spornih” 75 hektara u vlasništvo Grada dobija se i prostor za realizaciju jednog od najznačajnijih predizbornih obećanja Koalicije „Za evropski Beograd”, poznatog kao „Beograd 3 vizija trećeg centra Beograda. Osim mosta Zemun Borča, čiju je izgradnju i aranžman sa Kinom gradonačelnik Dragan Đilas najavio prekjuče, za realizaciju ovog projekta neophodan je i most preko Ada Huje (o kome se već duže vreme vode pregovori sa japanskom vladom).
Otvara se prostor za preseljenje industrijskih kapaciteta sa Ade Huje i što je veoma važno spreči aktiviranje „ekološke bombe” koju potencijalno predstavlja Dunavski rukavac, u koji sada legalno ulazi 36 kanalizacionih cevi i još najamnje toliko neregistrovanih, zbog čega je Dunav već godinama četvrte kategorije, dok je na svim ostalim delovima druge kategorije. Umesto deponije, šuta i raznog otpada koji se i dalje svakodnevno dovozi na ovo poluostrvo, Grad bi dobio atraktivno područje odmora, sporta i rekreacije, pa čak i univerzitetskog grada, gde bi mogli da se realizuju i neki drugi projekti po uzoru na onaj koji planira Luka „Beograd” .
Namere Grada u pogledu ovog zemljišta mogu se sagledati i kroz izmene Generalnog urbanističkog plana, čiji je javni uvid završen 6. februara, a kojima sporno zemljište od 75 hektara, na potezu od Pančevačkog mosta do špica Ade Huje, menja namenu i iz „industrijskog” prelazi u novu kategoriju „komercijalno stambenog” zemljišta.
S druge strane, u Luci „Beograd” shvataju da je kompromis sa Gradom bolje rešenje od maratonskog spora, jer dok spor traje nije moguće pristupiti bilo kakvim radovima čak ni na nespornom području od 96 hektara, koje „pokriva” Libeskindov projekat, a koji obuhvata deset potpuno novih kvartova pod zajedničkim imenom „Grad na vodi”.
Dok god traje sudski spor gradonačelnik Đilas ne dopušta bilo kakve radove ni na nespornom zemljištu od 96 hektara koje se prostire od Beogradske toplane na dnu Francuske ulice do Pančevačkog mosta na kome je i razvijen Libeskindov projekat. Razrešenje Spora sa gradom je bitan ekonomsko poslovni momenat i osnovni motiv što su u Luci „Beograd” spremni da se „dobrovoljno” odreknu prava na 55 hektara, mada ne treba zanemarivati i činjenicu da su oni pravilno pročitali izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da je „došlo vreme kad kompanije moraju da iskažu društvenu odgovornost, te ako to ne preduzimaju neko će morati da ih podseti na to”.
Ukoliko do dogovora dođe, Luka Beograd bi imala pravo da neometano pristupi daljoj urbanizaciji i da i svojih 20 hektara, na desnoj obali Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta, takođe realizuje u skladu sa Libeskindovim idejama.
Pošto uz taj stav ide i zahtev da se država bori za očuvanje postojećih radnih mesta, ali i da traži prostor za nove investicije, jasno je da je ovo jedan od ohrabrujućih primera gde dogovor može da izgradi ne jednu, već stotine novih kuća i da realizacija tih projekata omogući uposlenost desetine hiljada Beograđana.
Nema mnogo novog prostora
Gradonačelnik Dragan Đilas se već dva puta susreo sa Libeskindom i tom prilikom rekao je da je svestan vremena u kome se živi i da Beograd mora biti grad otvoren za investicije, ali da sa druge strane insistira na spornom zemljištu i rešavanju imovinskih odnosa. Grad je na to, jednostavno, primoran, jer nema mnogo novog prostora za nove investicije i velike projekte.
Pregovori uskoro počinju
Iako zvanični susreti dve strane u sporu nisu još održani, mada su razmenjeni stavovi po pitanju sudskog spora i „podele” spornog zemljišta. Pregovaračke timove, kako Blic saznaje, predvodiće Boris Ranković i Strahinja Sekulić (ispred Grada) i Ivana Veselinović (ispred Luke „Beograd”).
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine?
Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti”. Čekamo vas.
