Cene zakupa pale i do 15 odsto. Ozbiljno se razmatraju i projekti na Paliluli i Rakovici
Ekonomska kriza nas je pogodila upravo u trenutku kada se u Beogradu konačno grade velike površine poslovnog prostora. Globalna poslovna recesija, zbog koje firme privremeno odustaju od širenja kapaciteta, i jačanje ponude snizili su i do 15 odsto cene zakupa poslovnog prostora, što nije podsticaj investitorima da nastave da zidaju, ali sledeće godine će u glavnom gradu ipak nići oko 300.000 kvadrata poslovnog prostora. Oni su predviđeni projektima koje je kriza pogodila kada su se već zamahnuli i zato, po svemu sudeći, neće biti odloženi ili opozvani. Zaista je ohrabrujuće i to što su dobre šanse da prestonica uskoro dobije i kvalitetan poslovni prostor van centra i Novog Beograda. Lokacije koje su privukle investitore su Palilula i Rakovica, kažu u „Kolijers internešenelu“, međunarodnoj konsultantskoj kući za nekretnine.
Mnogo projekata bilo je ostavljeno na stranu jer banke sada neće da odobravaju projektno finansiranje dok investitori neće da grade od sopstvenog novca. Proteklog meseca ipak se osetio pomak na tržištu. Kompanije revidiraju projekte i ponovo pregovaraju sa bankama. Odluka države da subvencionira stambene kredite takođe je bila dobar znak. Investitori ne razmatraju samo lokacije u sadašnjim poslovnim zonama nego i, na primer, na Paliluli, gde su vrlo verovatna tri ili četiri projekta, i u Rakovici. Gradnja mostova čini te opštine dodatno interesantnim. Kružni prsten oko Beograda bi takođe učinio neke lokacije primamljivijim kaže Jovica Jakovac, generalni direktor „Kolijersa“.
Gradnja poslovnog prostora visoke klase bila bi sjajna vest za mnoge kompanije na srpskom tržištu, koje su morale da se smeste u nedolične prostorije zato što boljih do pre nekoliko godina nije bilo. Bila bi sjajna vest da zbog krize nije neizvesno da li će te kompanije moći da iskoriste šansu i presele se u sada osetno jeftiniji prostor odgovarajuće klase. Mada mnogi drže kancelarije u običnim stanovima po ceni od otprilike 12 evra za kvadrat, kaže Jakovac, sada mogu da iznajme kvadrat kvalitetnih prostorija za 15 evra, ali biznismenima je teško da u ovom periodu preuzimaju ikakve dodatne troškove.
Broj transakcija na tržištu je manji od očekivanog. Mnogo kompanija je odložilo preseljenje dok ne steknu jasniju sliku o predstojećim ekonomskim prilikama. Ipak, postoje firme koje koriste priliku da nađu kvalitetan kancelarijski prostor i one koje su se uselile dok su cene bile više pa sada traže povoljnije uslove rekao je Miloš Stanojević, direktor „Blok 67 asošiejts“, kojima pripada kompleks Belvil.
S obzirom na besparicu koja isušuje i džepove poslovnih ljudi, dobro je što, za sada, kako kaže Jakovac, barem nema problema sa naplatom najma, kao što se dešava u Budimpešti, gde poslovnog prostora ima šest puta više nego u Beogradu, pa su gazde morale da progutaju izgovor mnogih tamošnjih zakupaca da trenutno ne mogu da plaćaju i zahtev da sačekaju rentu do boljih vremena. Da nisu prihvatile, zakupci bi imali „široko polje“ da traže nove prostorije. Kod nas tek sada mogu da biraju, mada ne baš svi, u zavisnosti od toga koja im je vrsta poslovnog prostora potrebna. Stopa slobodnog prostora u tržnim centrima jedva da nadilazi nulu, lokala za maloprodaju gotovo da nema ni u užem centru, dok ih je u najpoželjnijim lokacijama van centra, poput Bulevara kralja Aleksandra ili Požeške ulice, na raspolaganju svega pet odsto.
Sa prostorom za kancelarije stojimo bolje. Slobodno je 15 odsto prostorija klase A i osam odsto prostorija klase B. U proseku, to je oko 11 odsto, što se poklapa sa zapadnim prosekom, tako da ne bi trebalo da brine podatak da višak slobodnog poslovnog prostora zapravo predstavlja još jedan simptom lošeg stanja naše privrede.
