Zakon o porezu na imovinu, koji je na snazi od 1. januara, naterao je veliki broj naših građana iz dijaspore da prodaju kuće i imanja i novac iznose iz Srbije. Umesto da ih stimuliše da kupuju nekretnine i ulažu u otadžbinu, država dijasporu lošim zakonima tera iz zemlje, kaže za "Vesti" Kaća Lazarević.
- Naši ljudi koji žive u inostranstvu već prodaju stanove, a oni koji su želeli da kupe stanove od 100.000 ili 150.000 evra odlučuju, umesto toga, da svoj novac oroče u bankama - kaže Lazarevićeva.
Prema njenim rečima, novi zakon će stvoriti velike probleme vlasnicima starih porodičnih kuća sa velikim placevima na teritoriji Beograda, koji prema novom obračunu moraju da plate porez na kuću, ali i na zemljište, što se meri desetinama hiljada evra. Među vlasnicima ovih kuća je veliki broj dijasporaca.
Lazarevićeva podseća da u Evropi, koja je mnogo ispred nas po zaradama, maksimalni porez na imovinu iznosi jedan odsto, u Sloveniji 0,015 odsto, dok u Hrvatskoj uopšte ne postoji.
- Ministarstvo finansija je, da podsetim, dalo potpuno suprotan tekst zakona kojim je bila predviđena poreska stopa od 0,4 odsto na tržišnu vrednost, ali su ga poslanici amandmanom potpuno promenili, navodno bi nastradali tajkuni, a zapravo će najviše nastradati naši ljudi iz dijaspore, koji i ne borave u svojim kućama. Sada se na stopu od 0,4 odsto može dodati čak još dva odsto od vrednosti nekretnine - kaže Lazarevićeva.
Namet do 30.000 evra
Kaća Lazarević kaže da je iznenađena da se se Ministarstvo dijaspore nije oglasilo povodom usvajanja Zakona o porezu na imovinu koji škodi našim građanima koji žive i rade u inostranstvu.
- Vlasnik kuće na Senjaku od 300 kvadrata, sa placem od 11,5 ari placa mogao bi da bude oporezovan sa čak 30.000 evra bez obzira na to da li je vlasnik ili korisnik zemljišta - kaže Lazarevićeva.
