Kupci nekretnina traže pomoć države
Novi Sad - Dajući pre 10 godina novac za još neizgrađene stanove u Ulici Branislava Nušića 4, najmanje 15 porodica nije moglo ni da sluti da se u njih nikada neće useliti. Nakon promene dva investitora, zgrada je napokon završena 2007. godine, a članovi tih porodica ostali su šokirani kada su zatekli blindirana vrata i ljude koji su se u iste te stanove, uz uredne kupoprodajne ugovore, već uselili.
Posle krivičnih prijava protiv investitora i postupaka pred Opštinskim sudom koji traju već godinama, Novosađanin Aleksandar Ratković, Slavko Gavrilović iz Novog Bečeja, Đorđe Stanivuk iz Temerina i njihovi sapatnici nameravaju da se udruže i zajedno napišu tužbu Ministarstva pravde.
Gavrilović navodi da je platio ondašnjih 23.000 nemačkih maraka za garsonjeru u zgradi u Ulici Branislava Nušića 4.
- Stan je bio skoro završen i već sam bio postavio prozore, kada je moj zet u povratku sa posla prošao pored gradilišta i video da se iz našeg stana iznosi drvenarija. Već sutradan smo došli da proverimo šta se događa. Dok sam ja pokušavao da dobijem objašnjenje, čuo sam vrisak supruge koja se popela sprat više da proveri šta se dešava u stanu njene majke. Potrčao sam gore i imao šta da vidim: u taj stan bila je useljena porodica koja je takođe imala kupoprodajni ugovor i koja je za našu garsonjeru dala investitoru, firmi „Imperia Internacional“, 29.000 evra - priča Gavrilović.
To je bila kap koja je prelila čašu, pričaju Gavrilovići, koja se punila od 1999. godine, kada su potpisali ugovore o kupovini dva stana u izgradnji sa prvim investitorom. Šest godina, pričaju Gavrilovići, čekali su da prvi investitor završi gradnju, ali su imali strpljenja jer je tadašnja investitorka za svako kašnjenje pokazivala dokumenta i imala opravdanje. Nisu strahovali, kažu, ni 2005. godine, kada je prvi investitor prodao zgradu „Imperia Internacionalu“, jer im je rečeno da će novi vlasnik poštovati sklopljene ugovore. Ali, kada su saznali da za stan i druga porodica ima overene ugovore, navode oni, otišli su u policiju i tamo otkrili još 15 sličnih priča.
- Brat i ja menjali smo porodičnu kuću za dva stana u Ulici Branislava Nušića 4. Ustupili smo 1999. godine našu kuću i otišli u podstanare, gde je trebalo da budemo samo godinu dana. Međutim, čekali smo punih sedam godina da bismo saznali da se u stan u kojem je trebalo da živim već uselila jedna porodica. Pošto smo imali overeni kupoprodajni ugovor, nismo mogli da verujemo da je taj stan bio prodat čak tri puta - ogorčen je Aleksandar Ratković.
Na sličan način je, kaže Đorđe Stanivuk, i on ostao bez garsonjere u istoj zgradi, za koju je dao 27.500 nemačkih maraka.
- U novembru 2000. godine sklopio sam ugovor o kupovini stana i platio 14.000 maraka kao učešće, a u ratama sam ukupno isplatio 27.500 maraka. Kada je zgrada završena i trebalo je da se uselim, otkrio sam da je moj stan prodat čoveku iz Zrenjanina - priča Đorđe Stanivuk.
Njihov pravni zastupnik Miša Vojnović kaže da su stanovi u zgradi Branislava Nušića 4 prodavani dva ili tri puta, kao i da je to moguće „zbog praznine koja postoji u našem pravnom sistemu“.
- Kada je objekat u izgradnji, stanovi nisu upisani u zemljišne knjige i to daje mogućnost investitorima da ih prodaju po nekoliko puta. Oni promene projekat zgrade i stanovima daju nove oznake, što dovodi do toga da dva ili tri čoveka kupe isti stan i to saznaju tek na vratima. Moji klijenti se već godinama bore za svoje vlasništvo i to što postupci dugo traju daje im mogućnost da se udruže i da podnesu zajedničku tužbu Ministarstvu pravde na rad pravosudnih organa - kaže Vojnović.
Investitor u inostranstvu
I pored upornih pokušaja, brojnih telefonskih poziva, novinari „Blica“ juče nisu uspeli da stupe u kontakt sa direktorom „Imperia Internacionala“ Radanom Peruničićem i zatraže komentar na navode o prodaji stanova u Ulici Branislava Nušića 4. Jedina informacija koju smo uspeli da dobijemo je da je direktor „Imperia Internacionala“ već neko vreme van zemlje.
