Iako su cene stanova skoro 30 odsto manje nego pre tri godine, a 15 do 20 procenata u odnosu na isti lanjski period, kupaca nema dovoljno.
Prodavci stanova uzalud ponavljaju oglase u novinama i obilaze agencije za promet nekretnina, ali prometa nema, pa agenti u šali kažu da proslavljaju kada se sklopi poneki kupoprodajni ugovor.
Ako se ponešto i proda, to su stanovi u starijim zgradama jer nove gradnje nema u onom obimu na koji smo navikli.
Ono što se završava je, po mišljenju potencijalnih kupaca, precenjeno zato što su investitori računali na subvencije države, ali one su ove godine nepovoljnije, tako da prodaja stoji.
Pad cena stanova od pre tri godine najpre je pogodio one srednje veličine, garsonjere i veliki luksuzni stanovi su se još „držali”, međutim, i oni su došli u nemilost krize, tako da se danas mali stanovi nude po istoj ceni kao i dvosobni, a luksuzni, koji su se prodavali po 100.000 evra pa i više, sada se nude za 70.000. Retko se desi da je neki kupac spreman da veći deo kapitala uloži u skupoceni stan, i tada vrednost varira u odnosu na lokaciju, stranu sveta na koju gleda, spratnost, raspored prostorija...
Iako je izgradnja novih stanova u padu i investitori kažu da grade na granici rentabiliteta, agenti za promet nekretnina ocenjuju da bi cene mogle ići još nadole, srazmerno slabljenju kupovne moći građana i pooštravanju kriterijuma u bankama za odobravanje stambenih kredita, što rezultira padom kreditne sposobnosti potencijalnih kupaca.
Krediti skupi, poslovi nesigurni
Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ocenjuju da se cene više nikada neće vratiti na staro, odnosno period 2008, dok optimisti gaje nadu da će cene skočiti ulaskom Srbije u EU. Zaključak je jednostavan: nije dovoljna samo povoljna cena nekretnine da bi se sklopio kupoprodajni ugovor, zec leži u (ne)povoljnosti kredita i (ne)sigurnosti radnog mesta.
Građani bez stana očekivali su da će program jeftine stanogradnje biti brže realizovan, da će ostati isti ili povoljniji uslovi za subvencionisane stambene kredite, međutim, sve je krenulo suprotno od očekivanja, jeftina stanogradnja šepa, a uslovi subvencionisanja su pooštreni.
Oni koji su imali prilike da vide projekte stanova koji će se graditi na mestu bivše beogradske kasarne na Voždovcu po 1.290 evra za kvadrat izrazili su nezadovoljstvo rasporedom prostorija jer se u stanu od 60 kvadrata iz dnevne sobe ide u spavaću, a kuhinja nema prozor, što znači da je i ta „jeftina” cena previsoka za takvu nekvalitetnu gradnju, a podstanarska muka golema.
Prodaja samo ispod cene
Dragan Popović iz Agencije „Siti” kaže da se uglavnom realizuje prodaja onih stanova koje su vlasnici spremni da „daju” ispod cene. Tako na primer, na Detelinari u Novom Sadu je prodat stan od 47 kvadrata po 700 evra, a kod Železničke stanice od 60 kvadrata za 50.000 evra, sve u starijim zgradama. U novogradnjama nema kvadrata ispod 1.000 evra, a cena garsonjera je oko 1.200 evra za kvadrat. Jedino se povoljnije može kupiti stan od kompenzanata (kojima investitori u zamenu za novac daju stan), ali to najčešće mora biti u kešu jer je plaćanje kreditom prekomplikovano, iako je sve čisto.
