Cene stanova u Srbiji već duže beleže trend rasta, tako da je kvadrat u centru Beograda dostigao 4.000 evra, a u Novom Sadu se bliži broju od 2.000 evra. Iako je bilo procena da će se cene stanova stabilizovati zbog pristojne ponude, ipak se čini da svi apetiti nisu zadovoljeni i da investitori, uz zgrade, zidaju i novu cenu. To se posebno odnosi na stanove koji se grade u centralnim gradskim zonama.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kao jedan od faktora koji utiče na poskupljenje stanova ističe cenu građevinskog zemljišta. Slobodnih lokacija na kojima bi se gradili stanovi u gradovima je sve manje, a raseljavanje lica s lokacija na kojima namerava da se gradi nova zgrada sve je skuplje. Nekada su vlasnici parcela od investitora tražili od 15 do 17 odsto novoizgrađenih kvadrata, onda je taj zahtev rastao sve do 30 odsto, a ponegde je danas i veći. To znači da, ukoliko investitor izgradi na otkupljenoj parceli zgradu od 1.000 kvadrata, na ime cene placa mora pređašnjem vlasniku da prepusti 300 i više kvadrata, ili da ga isplati u toj vrednosti. Stvar je dogovora da li će stari vlasnik zemljišta od investitora uzeti odgovarajuću svotu novca, ili će čekati novoizgrađene stanove na ”svojoj“ parceli, ili će prihvatiti kvadrate u nekoj drugoj zgradi. Ima primera gde vlasnici parcela kombinuju i jedno i drugo i traže od investitora isplatu delimično u novcu, a delom u stanovima, kako piše Dnevnik.
Ukoliko se vlasnik parcele odluči da mu investitor lokaciju plati kroz stanove na staroj parceli, on neretko traži od investitora da mu obezbedi smeštaj za sve vreme dok traje izgradnja. Naime, kako bi se raskrčilo zemljište i parcela pripremila za izgradnju novog objekta, stari vlasnik mora da se iseli iz svoje kuće. Gradnja zgrade traje najmanje godinu dana, s dobijanjem prateće dokumentacije i dve, za koje vreme se traži od investitora da plaća bivšem vlasniku zemljišta podstanarsku kiriju. Kako investitor nema nameru da se bavi ovim poslom bez profita, sve ove troškove na kraju plaća kupac novoizgrađenog stana.
S obzirom da se radi o lokacijama u gradskim zonama, najčešći kupci su novopečeni bogataši, koji, na sreću investitora, previše i ne haju za cenu, oni žele da ulože kapital u nekretninu, pa im je važno da je stan na dobrom položaju. Vlasnici parcela to znaju dobro da iskoriste. Međutim, kako bogataši nisu jedini kupci stanova, tu su i oni kojima treba krov nad glavom, odnosno, stan za stanovanje, oni i te kako pitaju zašto su stanovi tako skupi.Istine radi, nije lako ni vlasnicima zemljišta, jer nije verovati svakom investitoru. Previše je primera koji svedoče o tome kako su brojni objekti ostali nezavršeni, ili su nekvalitetno izgrađeni, pa je veliko pitanje kome da se priklone i kog investitora da izaberu.
