Nebojša Nešovanović, senior direktor odeljenja za procene u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE, kaže da su sigurni da u narednih nekoliko godina neće padati cene nekretnina u Beogradu. Kupovina je ubrzana, ne čeka se više ni građevinska dozvola, i u velikoj većini kupuje se za keš, navodi gost Dana uživo.
Srbija je, prema Globalnom indeksu transparentnosti u oblasti nekretnina za 2018, među 10 zemalja sveta koje su najvišе naprеdovalе na ovoj listi. Nešovanović, komentarišući to, kaže da su učinjene ozbiljne reforme u toj oblasti, pre svega po pitanju izdavanja građevinskih dozvola, ali i kad su u pitanju pojedini zakoni. Dodaje da je tržište napredovalo i da je finansijska situacija danas bolja, pa se to oseća u svim segmentima tržišta.
U prvih šest meseci 2018. godine izdate su građevinske dozvole za više od 500.000 m2 stambenog prostora u Beogradu. Nešovanović kaže da će ti stanovi na tržište doći tek 2020/21. godine, a da su u najvećem delu prodati.
"Stanovi se sada prodaju pre same izgradnje i pre dobijanja građevinskih dozvola", kaže gost.
Ipak, kaže, prosečni građani u Srbiji ne kupuju stanove.
Navodi da 500.000 kvadrata za Beograd nije ništa, a da je u prethodnih pet godina bilo "proizvedeno" između 4 i 5.000 stanova, a da se očekuje da ove godine to bude između 5 i 6.000. Tek naredne dve godine se očekuje 8.000, dodaje. Za ovaj grad, kaže gost N1, to je mali broj, ali je i mali broj ljudi koji mogu da ih priušte.
Cene su znatno porasle, u prethodnoj godini naročito, i kupovina je ubrzana, sada se ne čeka ni građevinska dozvola, kaže Nešovanović koji navodi da je velika većina onih koji kupuju za keš.
Oni koji žele da kupe stan na kredit više nemaju ni takvu šansu, jer kupci koji imaju keš više ne čekaju ni građevinsku dozvolu, ističe. "Kupuje se za keš, ali preko investitora koji su provereni, preko agencija koje su međunarodno priznate, tako da nema značajnih rizika, kao što je nekada bilo, ali opet tržište je nezasićeno i ostaće nezasićeno dok je god ovakva dobra finansijska situacija".
Kaže da u toj konsultantskoj kući ne vide da će cena nekretnina pasti u narednih par godina, ukoliko ne dođe do neke svetske krize. Moguće je da do toga dođe samo na nekoj mikrolokaciji, navodi.
Poredeći Beograd sa prestonicama u regionu, Nešovanović kaže da kod nas tržište nikada nije bilo prezasićeno kao u Sofiji, Zagrebu, Podgorici. "Imamo više cene od dobrog dela gradova u regionu, možda ne od Zagreba ili Ljubljane, premda imamo projekte koji su skuplji od bilo čega u Zagrebu ili Ljubljani".
Govoreći o stanovima za koje Republika planira da izdvoji subvencije, tzv. jeftinim stanovima, kaže da pokušaji da država utiče na povećanje gradnje, nisu dobri, jer nam se tržište pregreva. Dosta nam je radnika otišlo u Nemačku, došlo je do znatnog rasta troškova gradnje, i angažovanje države će dodatno povećati troškove, ocenjuje gost N1. On navodi da skuplja gradnja najviše pogađa one koji grade jeftine stanove. "Država će se angažovati da gradi stanove za vojsku i policiju, odvući će i ovo malo radne snage tamo, i privatni sektor neće moći da proizvodi jeftine stanove za širu populaciju", kaže Nešovanović.
Najviše se kupuje i gleda da se gradi na Novom Beogradu, a lokacije koje su se nekad lošije prodavale, sada se bolje prodaju.
Nedostaje tržnih centara, nismo na nivou Zagreba pre 10 godina
U Beogradu ima 770.000 kvm modernog kancelarijskog (poslovnog) prostora i to je nedovoljno, konstatuje. Poredeći Beograd sa Sofijom, kaže da će u naredne dve, tri godine u našem glavnom gradu biti "isporučeno" do 150.000 kvm poslovnog prostora, a u bugarskom 300 do 400.000, a slična je veličina gradova i BDP zemlje. Navodi i da je cena zakupa u Beogradu viša od svih gradova u regionu zbog male ponude i stope nepopunjenosti. U ovom trenutku je u Beogradu veoma teško naći kvalitetan poslovni prostor, dodaje.
Govoreći i tržnim centrima u Beogradu, kaže da su neophodni. "Kada izgradimo sve što se sada gradi, bićemo na nivou gde su bili Zagreb i Sofija pre 10 godina. Potrebno nam je dve ili tri godine da bi bili gde su komšije bile pre 2010".
Ističe da priča da imamo prezasićenu situaciju sa tržnim centrima "ne pije vodu" i da u postojećim nema mesta za parking, a da su gužve velike. Na pitanje kako će svi opstati, ako ih bude više, kaže da je zakupnina u tržnim centrima 30 ili 40 odsto viša nego u ostalim gradovima u regionu.
"Oni treba da prave 20 do 30 odsto manje prometa, i kada to budu pravili, onda će im biti sasvim dobro, sada im je isuviše dobro".
Što se tiče ritejl parkova, kaže da je retko koja država u regionu opskrbila mesta u unutrašnjosti njima kao što je slučaj u Srbiji i da po tome prednjačimo.
Izvor: N1
