Suma od 450 miliona dinara za subvencionisanje kamata pokriće oko 350 stambenih kredita, a na tržištu neće doći do rasta cena nekretnina kaže Aleksandar Jović.
Direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita kaže da na našem tržistu postoji određen broj stanova koji je spreman za prodaju i da investitori neće kalkulisati sa cenom i tako rizikovati da ih ne prodaju.
Jović objašnjava da je prema podacima obim tržišta u odnosu na prošlu godinu pao za čak 50 odsto i da je cilj ovog programa da podstakne kupovinu stanova.
„Samo u slučaju da se ovaj program nastavi, a da se istovremeno na tržištu ne pojave novi stanovi, moglo bi da dođe do rasta cena. Ali, nadam se da će biti pokrenuto i projektno finansiranje, odnosno da će i banke, za dve do tri godine, odnosno u trenutku kad se pojavi kreirana tražnja, biti spremne da investitorima i građevinskim firmama ponude kredite, što bi povećalo broj stanova na tržištu.”
„S druge strane, naše analize pokazuju da su od 2005. do 2008. cene porasle od 10 do 25 odsto dok u prvoj polovini ove godine, iako se to možda očekivalo, nije došlo do drastičnog pada - identifikovana je blaga korekcija, odnosno pad od dva do pet odsto i ne verujem da će dalje padati.”
„Najbolji pokazatelj koliko je stanova tržištu potrebno jeste odnos ukupnih stambenih kredita i bruto domaćeg proizvoda koji se u Srbiji kreće oko 3,5 do četiri odsto, dok je prosek u Istočnoj Evropi između 10 i 15 odsto. Sve to ukazuje da će naše tržište nekretnina rasti, a kupci koji se sada pojavljuju su prema našoj proceni najsigurniji i mali je procenat onih koji neće moći da otplaćuju kredit”, ocenjuje Jović.
Naredne godine bi za subvencije trebalo da bude izdvojeno 2,5 milijardi dinara čime bi broj subvencionisanih kredita koji će biti odobri mogao da dostigne 2.000.
Jović kaže da kritike na račun ovog programa ne stoje, jer se kupovina stanova ne može smatrati potrošnjom nego investicijom.
„Ilustracije radi, do sada smo iz budžeta potrošili 65 miliona evra dok je Nacionalna korporacija osigurala 1,7 milijardi evra kredita. Prilikom kupovine ili prodaje nekretnina država direktno naplaćuje osam odsto PDV, ako je reč o stanovima u novogradnji, i 2,5 odsto poreza na prenos apsolutnih prava, što znači da je direktno u državnu kasu ušlo oko 63 miliona evra. Drugim rečima, sve što je iz budžeta izdvojeno direktno se, kroz poreze, vratilo u državnu kasu.”
„Tome treba dodati i priliv po osnovu doprinose i poreze na zarade zaposlenih u građevinskim firmama, preduzećima koja proizvode građevinski materijal, kao i u drugim pratećim granama, koji su se indirektno slili u budžet. Prema tome, jasno se vidi da je cilj države da ovim projektom pokrene točak stanogradnje, ali i da oživi hipotekarno tržište.”
Prema rečima Jovića ovaj program predviđa subvencionisanje kredita za stanove u izgradnji ali i novoizgrađenih, koji su kompletno završeni.
„Ako je reč o tzv. nultom stepenu završenosti ili do 80 odsto završenosti, onda se kreditira kupovina samo onih objekata koji se nalaze u sistemu projektnog finansiranja. Ukoliko nije u sistemu projektnog finansiranja onda stepen završenosti mora biti najmanje 80 odsto. Ali uslov koji mora da bude ispunjen jeste uredna pravna dokumentacija, kao i to da se stanovi kupuju direktno od investitora.”
Prvi čovek Nacionalne korporacije objašnjava i da program vlade nije namenjen najuogroženijim kategorijama stanovništva koji ne mogu da reše svoje stambeno pitanje.
„Slažem se da je u Srbiji veliki broj ljudi koji živi ispod minimuma egzistencije, ali veoma je teško jednim ovakvim programom dopreti i do socijalnih kategorija stanovništva, utoliko pre što kredit ne sme da bude socijalna kategorija. A kada je reč o projektu od 10.000 jeftinih stanova, on, kao predlog egzistira već tri godine, a namera je bila da se izgradnjom tih stanova reše problemi ne samo socijalno ugroženih, već i zaposlenih u državnoj upravi. Ali, nerealno je očekivati da će ti stanovi biti izgrađeni blizu centra Beograda niti da će moći da se kupe po ceni od 500 evra po kvadratu u centru Beograda.”, tvrdi Jović.
Godine su ograničenje za dobijanje kredita
Jović kaže da je gornja granica za otplatu kredita 70 godina starosti klijenta i da bi se ostvario očekivani efekat ovog programa procenjeno je da bi maksimalan rok za odobravanje kredita trebalo da bude 30 godina. "Tako smo došli do granice od 45 godina starosti. Takođe, procenili smo da je većina ljudi starijih od 45 godina već rešila stambeno pitanje. Dakle, nismo imali nameru da ovim uslovom bilo koga diskriminišemo, već da uz ograničena sredstva u budžetu postignemo najbolji efekat ovog programa."
