U poslednjih godinu i po dana ugašeno 850 većih građevinskih firmi, obim radova pao za 50 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije
Obim radova u građevinskoj industriji opao je u poslednjih godinu i po dana za više od 50 odsto, a izgradnja novih stanova je gotovo zamrla, kažu za Press u Privrednoj komori Srbije. U istom periodu bez posla je ostalo više od 50.000 građevinaca, a ako se ovakav trend nastavi, do kraja godine otkaze će dobiti još najmanje 10.000 radnika.
Od početka prošle godine ugašeno je oko 850 većih građevinskih firmi, ali i na hiljade manjih koje su radile u ovoj industriji.
Ne vidi se kraj krize
- Rad na crno je značajno povećan, naročito angažovanjem ilegalnih bugarskih, rumunskih i makedonskih radnika na istoku i jugu države - kaže Goran Rodić iz PKS-a, i dodaje da kriza u građevinarstvu sa sobom nosi velike probleme i u mnogo drugih industrijskih grana koje su sa njim povezane.
Fakti
- Država duguje građevincima oko 145 miliona evra
- Privatni sektor duguje oko 230 miliona evra
- Država još uvek nije isplatila dugove za poslove obavljene u 2007. i 2008. godini
- U 2008. bilo zaposleno 195.600 ljudi, a sada oko 140.000
*podaci UPS-a
Ono što najviše zabrinjava je da se izlaz iz krize ne vidi u skorije vreme, a pokušaji države da pomogne građevinarima su suviše slabi da bi pokrenuli ceo mehanizam. Sekretar odbora za građevinu PKS-a Goran Rodić kaže da je jedini spas u gradnji na stranim tržištima. - Proizvodnja u građevinskoj industriji je u nekim segmentima podbacila i do 80 odsto. Ono što država radi sa izgradnjom jeftinih stanova je samo pokušaj da se požar malo ugasi, a i te mere će doneti boljitak tek od jeseni. Nešto posla ima na Koridoru 10, ali jedini izlaz vidim u radovima na ruskom, iranskom i drugim tržištima na kojima smo ranije bili prisutni. Ipak, i tu postoji problem sa sredstvima, a veliki deo kvalitetnih kadrova je „istrošen". Dolazimo u situaciju da za dve godine neće imati ko da radi, iako u celom svetu postoji potreba za sposobnom radnom snagom - objašnjava Rodić.
Iako su cene stanova „normalnije" u odnosu na pre godinu dana, prodavci nekretnina tvrde da je prodaja jako slaba.
- Nema ni govora o prometu od prošle godine, a mislim da će biti još gore. Nekada smo imali 90 odsto kupaca iz kredita, a kada je počela kriza, sve se usporilo. Ljudi više ne mogu da uzimaju kredite jer nisu sigurni da će imati posao i novac da ih isplaćuju. S druge strane, krediti su suviše skupi, a i oni koji su ranije kupili stan na kredit sada pokušavaju da ga prodaju da bi isplatili dugove. Kada je reč o zakupu, cene su prepolovljene, pa ljudi koji su masovno kupovali stanove za izdavanje sada pokušavaju da ih prodaju - objašnjava Katarina Lazarević iz agencije „Alka". Pale cene kvadrata
Cene stanova su drastično pale u odnosu na pre dve godine, kada se kvadrat u centru Beograda nije mogao naći ispod 2.500 evra!
- Pojavio se veliki broj predratnih salonaca u užem centru Beograda koji se mogu kupiti i za po 2.000 evra za kvadrat, što je bilo nezamislivo pre godinu dana. Stanovi od 3.000 evra skoro više da ne postoje, a ako ih ima oni su u nekim ekstrazonama Vračara i Dedinja. Na primer, postoje lepi luksuzni stanovi oko Hrama Svetog Save od oko 80 kvadrata sa garažom koji su u ponudi za manje od 200.000 evra. A što se tiče periferije grada, tu se cene kreću i oko 800 evra - kaže Lazarevićeva. Ona ističe da neke banke za štednju daju kamatu i do devet odsto godišnje, što je još više pokolebalo kupce stanova.
- Tako su ljudi koji su imali 100.000 evra dali novac u banku i dobili godišnju kamatu od 9.000 evra, dok bi na primer od izdavanja stana dobili oko 3.600 evra - objašnjava Lazarevićka.
Stari stanovi se bolje prodaju
Vlasnik agencije „Cvetković-Roškov nekretnine" Miroslav Cvetković tvrdi da potražnja za stanovima, ipak, postoji, ali da se najviše kupuju „polovni" stanovi.
- Nakon divljanja cena, one su sada pale u odnosu na prošlu godinu. Sada se kreću na nivou iz aprila 2008. godine. Inače, prodaju se uglavnom stanovi koji su korišćeni iako se traži i novogradnja - kaže Cvetković.
Cene kvadrata u Srbiji
Beograd (centar) 1.500-2.500
Beograd (okolina) 700-1.000
Novi Sad 800-2.000
Niš 800-1.400
Čačak 700-1.300
Kragujevac 700-1.200
Požarevac 500-1.000
*u evrima po kvadratu
Na rubu isplativosti!
Goran Rodić iz PKS tvrdi da investitora izgradnja jednog kvadrata košta oko 400 evra, a da još toliko odlazi na razne komunalne i ostale dozvole, zbog čega cene kvadrata ne mogu biti mnogo niže nego što su sada.
- Proizvođačka cena može da se kreće od 400 do 500 evra po kvadratu, ali na to treba da se dodaju potrebne dozvole pa to izađe bar još toliko! Naravno, visina cene dozvola zavisi i od zone. Treba da se zna da ko god gradi stanove pod ovim tržišnim uslovima on jedva može da se pokrije sa cenom - kaže Rodić.
