Od petka u primeni pravilnik kojim se bliže uređuje katastarska legalizacija. Upis i za objekte koji nisu u potpunosti završeni, ali samo ako su ukrovljeni
Pravilnik o uslovima, načinu i postupku sticanja svojine na zemljištu i bespravno izgrađenim objektima u petak stupa na snagu. Ministar građevinarstva, Velimir Ilić, potpisao je u četvrtak ovaj podzakonski akt, kojim se bliže uređuje takozvana katastarska legalizacija.
Pravo na upis u katastar imaju vlasnici porodičnih kuća sa najviše četiri stambene jedinice ukupne neto korisne površine do 300 kvadrata. Zatim, svojinu mogu da upišu i vlasnici nelegalno izgrađenih stanova korisne površine do 200 kvadrata, a isto važi i za vikendice. Poslovni prostor i zanatske radnje ne smeju da prelaze 100 kvadrata, a garaže 30 kvadratnih metara.
U katastar će se upisati i oni objekti, koji građevinski nisu u potpunosti završeni. To znači da je deo objekta osposobljen za stanovanje i u tu svrhu se koristi, ali da ostatak ima samo završene grube građevinske radove, postavljenu krovnu konstrukciju i krovni pokrivač. Primera radi, to su porodične kuće gde je prizemlje završeno i koristi se za stanovanje, a spratovi imaju izvedene samo konstruktivne radove. Međutim, upis je moguć samo ako je takvo zdanje stavljeno i pod krov.
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na nelegalnim objektima propisano je da pravo na uknjižbu imaju samo zdanja koja su izgrađena bez dozvole do 11. septembra 2009. godine. Pravilnikom su propisani dokazi, kojim vlasnik potvrđuje da je objekat zaista izgradio do tog roka. To mogu da budu priznanice za komunalije, orto-foto snimak, izveštaji građevinske inspekcije, izjave svedoka overene u sudu...
Vlasnici koji su zdanja sazidali na tuđem zemljištu imaju rok od dve godine da sa vlasnikom parcele reše imovinsko-pravne odnose. Do tada će u katastru biti upisani samo kao vlasnici objekta sa pravom prilaza zdanju. To znači da ne mogu ništa da grade, nikakvi radovi ne smeju da se izvode osim tekućeg održavanja postojećeg objekta i hitnih intervencija, kojima se otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi. Kada reši pitanje zemljišta, vlasnik objekta u svojinu može da upiše i parcelu, ali katastru mora da dostavi ugovor o kupovini parcele ili ugovor o poklonu, razmeni nepokretnosti, pravosnažno rešenje o nasleđivanju, pravosnažnu sudsku presudu...
Ako ne reši pitanje zemljišta u roku od dve godine, vlasnik objekta dužan je da bez odlaganja nadležnoj imovinsko-pravnoj službi lokalne samouprave podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljišta u tom slučaju svoja prava može da zaštiti na sudu.
Oni, koji po ranije važećim zakonima nisu podneli zahtev za legalizaciju imaju rok od godinu dana da se prijave katastru. Uz geodetski snimak, treba da prilože zapisnik o izvršenom uviđaju. Za taj posao treba da angažuju geodetu sa licencom. On će na terenu da napravi zapisnik o stepenu završenosti zdanja. Oni koji su ranije podneli zahtev za legalizaciju ne treba da se prijavljuju katastru, to će umesto njih uraditi lokalne samouprave.
Inače, za 20 dana primene zakona o katastarskoj legalizaciji, vlasnici su podneli 200 zahteva za upis nelegalnih objekata na teritoriji cele Srbije.
UZ SAGLASNOST
Objekti izgrađeni na površinama javne namene, u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, u zoni zaštite kulturnog dobra, u zaštitnom pojasu i u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda nemaju pravo na upis svojine po zakonu o katastarskoj legalizaciji. Izuzetno, upis je moguć ako se pribavi saglasnost lokalne samouprave za zemljište javne namene, organizacije zadužene za zaštitu prirodnih i kulturnih dobara i nadležnog javnog preduzeća ako je objekat u zoni dalekovoda.
