Otvaranje zgrade između Balkanske i Ulice kraljice Natalije predviđeno za jul. Stanovi i lokali biće dati isključivo u zakup, neće biti na prodaju
Lepotica na levoj strani Terazijske terase je zdanje koje kaskadno povezuje Balkansku i Ulicu kraljice Natalije. Svoja vrata budućim korisnicima otvoriće u julu, a ovih dana neimari završavaju grube radove. Zgrada od 24.000 kvadrata u Balkanskoj 2 nije samo moderan poslovni i stambeni kompleks, tvrde investitori, već reprezentativna palata koja se uklapa u ambijent Terazija.
Posle tri godine od početka gradnja objekta, objašnjava Dragan Praštalo, izvršni direktor firme „Mali kolektiv“, koja je sa preduzećem „Euro trejd Belgrejd“ investitor, ulazi u završnu fazu.
Dnevno malterišemo do 800 kvadrata. Ubrzo prelazimo na postavljanje parketa, keramike, sanitarija. Garaža je završena i ove nedelje očekujemo da će „Beograd put“ asfaltirati prilaz iz Ulice kraljice Natalije. Garaža će biti namenjena isključivo korisnicima zgrade i imaće auto-perionicu kazao je Praštalo.
U luksuzno zdanje biće uloženo više od 25 miliona evra. Prema zamisli arhitekata Slobodana Rajovića i Zorana Nikezića, objekat ima četiri podzemna i dva do šest nadzemnih spratova. Podzemne etaže rezervisane su za garažu sa 220 parking mesta, pomoćne prostorije i sklonište od 207 kvadrata. U prizemlju će biti smešteni lokali i prodavnice od 60 do 140 kvadrata. Viši spratovi namenjeni su za predstavništva, poslovne i apartmane za stanovanje. Veličina 32 stambene jedinice je od 80 do 240 kvadratnih metara.
Kompleks nije hotel, ali ima sve servise koji će boravak u ovoj palati učiniti kvalitetnijim. Korisnici imaju mogućnost da stambeni, ali i poslovni prostor urede po želji i imaće neprekidno 24 sata fizičko i elektronsko obezbeđenje naglašava izvršni direktor „Malog kolektiva“.
Iako izgradnja zgrade, kako investitori kažu, kasni zbog loših vremenskih uslova, ponosni su jer je jedna od malobrojnih „pametnih zgrada“ u prestonici. Ušteda energije, udobnost, kontrola svetla ili grejanja putem daljinskog upravljača samo su neke njene karakteristike.
Stanari će moći da upravljaju svetlom i zvukom, biće im dostupan neograničen broj telefonskih ili internet-veza. Pozivom recepcije moći će da rezervišu kartu za pozorište, da napune frižider ili da naruče čišćenje stana ili odeće rekao je Praštalo.
S druge strane, Mihailo Lujak, arhitekta i asistent na Arhitektonskom fakultetu, ističe da se pojam pametnih zgrada javio sedamdesetih godina prošlog veka. Reč je pre svega o zdanjima, posebno oblakoderima na Zapadu koji se grade od posebnih materijala i prilagođavaju se promenljivim vremenskim uslovima.
Zdanja koja krstimo kao „pametne zgrade“ na domaćem tržištu pre bih nazvao digitalnim. One imaju dodatnu savremenu opremu i nema ih mnogo, ali verujem da takva tehnologija u ceni kvadrata ne učestvuje više od deset odsto od ukupne investicije. Lokacija je kod nas još presudna u formiranju finalne cene kvadrata, a ne arhitektura ili tehnološka opremljenost građevine. Zato takve zgrade najviše „niču“ u centralnoj zoni Beograda tvrdi Lujak.
Pametne ili zgrade budućnosti u razvijenom svetu, podseća naš sagovornik, pomoću prilagodljivih materijala propuštaju vetar, smanjuju štetno ljuljanje, sprečavaju prodiranje UV zraka.
Bez obzira na to da li zdanje u Balkanskoj posmatrali kao „pametno“ ili digitalno zainteresovanost za ovaj poslovno-stambeni kompleks je velika. Prostor će biti dat isključivo u zakup i nije na prodaju. Na pitanje ko su potencijalni zakupci i po kojoj ceni će stanove iznajmljivati Praštalo je odgovorio:
Interesenti su uglavnom finansijske ustanove. Cilj nam je da imamo manji broj zakupaca većeg prostora na nivou jedne i više godina. Cena zakupa će varirati, a ekskluzivni prostori sa pogledom na Terazije ili na Ušće biće skuplji. U gradu trenutno niko ne nudi ovakve usluge što znači da će zakon ponude i potražnje formirati cenu. Ne krijemo je, ali još ne znamo uverava nas Praštalo.
