Banke koje imaju najviše odobrenih kredita u švajcarskim francima i dalje tragaju za rešenjem. Ponuđena su do sada tri modela, presuđuje Narodna banka Srbije
Udruženje banaka Srbije dostavilo je Narodnoj banci Srbije predlog za rešenje problema sa otplatom oko 22.000 stambenih kredita u švajcarskim francima. Banke bi volele da se usvoji jedna od dve mogućnosti koje su one ponudile. Postoji međutim i treća varijanta nadležnih, za koje su banke malo zainteresovane. Ipak, konačan sud doneće Narodne banka Srbije.
Pet banaka koje su odobrile 95 odsto svih zajmova u "švajcarcima" najradije bi da produže rok otplate ovih zajmova do deset godina ili do navršenih 75 godina života korisnika. Na ovaj način građani imaju trenutni efekat smanjenja rate za oko trećinu.
Druga varijanta je da se stambeni zajmovi u švajcarskim francima prebace u evre, uz mogućnost da se produži rok otplate. Ukoliko se ne bi obavio prelazak sa jedne na drugu valutu posle isteka tri ili pet godina, kredit bi se automatski vratio na prvobitan rok vraćanja. Da bi do ovoga došlo, potrebno je da nadležni izmene propise. Narodna banka Srbije bi morala da donese novu odluku, Ministarstvo građevine i urbanizma da omogući građanima da ne upisuju ponovo hipoteku, a Ministarstvo finansija i privrede da obezbedi automatsko produženje važenja polise osiguranja Nacionalne koorproacije.
Treća varijanta je da se podele troškovi između banaka, klijenta i države, što je u ovom trenutku malo verovatno. Naime, krediti u švajcarskim francima bi se vratili na početni nivo kada su odobreni, a iznos za koliko su povećane rate bi se podeli na tri dela. Klijenti bi praktično otplaćivali za trećinu veću ratu i dobili bi novi fiksirani kurs švajcarskog franka, koji bi bio između sadašnje i vrednosti kada je zajam odobren.
U Udruženju banaka svesni su problema, mada, kažu, kašnjenje u otplati stambenih kredita u "švajcarcima" nije alarmantno. Tek nešto oko dva odsto nije naplativo.
- Postoji uvek situacija da li nešto da odložimo za naredni period pa da klijent ne plati sada nego kasnije - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Nijedno rešenje koje bude doneto nije idealno. Ako se produži rok otplate smanjuje se rata, ali se povećavaju troškovi. U drugom slučaju prelazi se na evro koji je donekle sigurniji, ali je kamata veća. Kamata na stambene kredite u "švajcarcima" su od jedan od 3,5 odsto, a na evre od 4,50 do šest odsto.
Ako je neko 2008. uzeo 100.000 franaka što je tada bilo 62.000 evra, nakon pet godina otplate, on duguje 90.000 franaka ili 75.000 evra. Posmatrano u evrima on duguje 13.000 više nego što je dobio u startu. I sami bankari smatraju da sada nije vreme za prelazak iz jedne u drugu valutu. I da se banke odreknu svih troškova, klijent koji već otplaćuje stambeni kredit četiri ili pet godina u "švajcarcima" sada duguje više nego kada je uzeo zajam.
OTKUP SVIH ZAJMOVA
Postoji diskretan predlog banaka koji nije ušao u tekst Udruženja banaka da neki državni fond ili banka otkupi stambene kredite u švajcarskim francima od banaka po nekoj diskontnoj ceni. S obzirom na to da je rast "švajcarca" u odnosu na evro bio oko 40 odsto, trošak bi trebalo podeliti na tri dela. Banka bi prodala svoja potraživanja za oko 80 odsto vrednosti, a država da pokrije preostalih 20 odsto. Stambeni krediti su pokriveni osiguranjem kod Nacionalne korporacije tako da kašnjenja u otplati ne bi trebalo da imaju veliku uticaj.
