Trošna kuća sa malom okućnicom na nekoj od udarnih lokacija u gradu vlasnicima može da donese pravo bogatstvo od nekoliko stotina hiljada evra. U gradu gde se stanovi prodaju kao od šale, a građevinskog zemljišta nema „ni za lek”, za plac na Bulevaru oslobođenja od investitora može da se dobije gotovo pola miliona evra, a na Novoj Detelinari 200.000 evra. Zemljište podesno za gradnju poslovnih objekata ili megamarketa dostiže i milione evra.
- Jedan od uzroka tolikog poskupljenja nekretnina je i taj što danas investitor mora da plati daleko više kada kupuje zemljište. Jer, građevinskog zemljišta je sve manje, pa čak i placeva na kojima se mogu graditi višespratnice. Stoga graditelji, koji su prošle godine vlasnicima placeva isplaćivali 18 do 22 odsto ukupne vrednosti kvadrature zgrade, danas daju i više od 25 odsto. Konkretno, to znači da plac na Novoj Detelinari na kome može da se podigne zgrada sa osnovom od 244 kvadrata i šest etaža, donosi vlasniku 150.000 do 180.000 evra - potvrđuje Miško Janjušević iz „Grad nekretnina”.
Takvi placevi se najlakše nalaze na Novoj Detelinari i Telepu, dok ih je najmanje na Bulevaru oslobođenja i Grbavici, gde se preostale lokacije mogu pobrojati na prste. Stare kuće i neiskorišćeni potezi u okolini Futoške pijace važe za san svakog investitora. U gradu se, prepričava da je vlasnik jedne od tih kuća, gde je sad kafić, odbio ponudu od 400.000 evra.
- Bulevar oslobođenja ubedljivo je najtraženiji i investitorima najinteresantniji. Za zemljište na Bulevaru na kome može da se podigne zgrada od 1.000 kvadrata, vlasnik može da računa na protivvrednost 300 kvadrata, što trenutno znači ni manje, ni više nego 450.000 evra - potvrđuje i Momčilo Golubović, vlasnik „MG gradnje”.
Još su i više cene velikih placeva na kojima se mogu graditi tržni centri, poslovni objekti ili megamarketi. Za njih, potvrđuju u agencijama za nekretnine, vlasnici mogu dobiti milione evra. Jer, za ovakve placevi na izlazu iz grada na autoput ka Beogradu, kvadrat se plaća se i po 200 evra, a na izlazu ka Veterniku oko 115 evra po kvadratu. Stoga i ne čudi što najskuplji plac u gradu, 11.000 kvadrata procenjenih na 1,8 miliona evra, vlasnici još ne plasiraju na tržište, već čekaju da cena i dalje raste.
Ipak, kako objašnjavaju agenti za nekretnine, ove svote Novosađani ne dobijaju u kešu. Luksuz da im cela svota padne na ruke imaju samo vlasnici desetak lokacija, a ostali naplaćuju po sistemu: 40 odsto u vidu stanova u zgradi koja će tek nići, trećina u gotovim stanovima, a trećina u novcu.
Računica
Koliko mogu dobiti za svoje zemljište, vlasnici i sami mogu da izračunaju. Važno je da od urbanista saznaju kolika će biti osnova zgrade koja će tu biti izgrađena i koliko etaža će imati. Osnova se potom množi sa brojem etaža, čime se dobija broj bruto kvadrata. Taj broj umanji se za čertvrtinu, koliko u proseku u svakoj zgradi ode na hodnike, zidove i prostor koji ne može biti korisno iskorićen. Trećina ovog broja, pomnožena trenutnom cenom kvadrata, koja se u zavisnosti od lokacije kreće od 850 do 1.500 evra, daje konačnu cenu placa koju mogu da traže od investitora.
