Novi stanovi u Beogradu i do 10 puta skuplji u odnosu na one u drugim gradovima u zemlji. U manjim gradovima u Srbiji cena kvadrata je oko 450 evra dok cena kvadratnog stambenog prostora u centru glavnog grada košta čak 4.000 evra.
U Beogradu cene stanova dvostruko su više od cena stanova u nekim evropskim prestonicama. I pored preskupih stambenih kredita, koji su većini građana nedostupni, i ceni kvadrata koja prevazilazi kupovnu moć stanovništva, potražnja za stanovima i dalje je veća od ponude.
Od trenutno najunosnijeg posla, zidanja stanova, najviše koristi imaju investitori, pre svih, oni koji grade u centru prestonice. Cena gradnje gotovih stanova u različitim gradovima u Srbiji, razlikuje se i do deset puta.
Cena za kvadrat stambenog prostora u Beogradu je od 1.000 evra u prigradskim naseljima, do čak 4.000 evra u centru grada. Za razliku od graditelja u prestonici, koji tvrde da cene ne mogu da budu niže, investitorima u manjim gradovima isplati se da stanove prodaju i po 450 evra za kvadrat, i da pritom zarade.
Investitor firme "Rajd" iz Pirota Bratislav Ilić rekao je da kvadrat stambenog prostora u tom gradu u prvoj zoni košta od 550 do 650 evra, dok za drugu zonu treba izdvojiti od 450 do 650 evra.
Veljko Vulić iz firme "Pogled" kaže da je cena stana u samom centru Jagodine sa uračunatim PDV-om i "ključ u ruke" oko 650 evra. Prema njegovim rečima i pored niske cene prodaja stanova je opala.
Najveća potražnja za stanovima je u Beogradu, jer u njemu živi više od 100.000 građana koji nisu rešili stambeno pitanje. Ipak, masovne gradnje nema, jer investitori tvrde da im se to ne isplati. Zato se odlučuju za gradnju manjih stambenih zgrada na privatnim parcelama, ili za gradnju tržnih centara.
"Razlozi za to su da su investitori naišli na problem pre svega visokih komunalnih usluga koji se naplaćuju kod stanova, s druge strane imaju i problem oko dobijanja dozvola i terći problem banke nedovoljno prate ovu vrstu izgradnje", rekao je Toplica Spasojević iz ITM grupe.
Visoke cene - veliki profit
Zbog skupog građevinskog zemljišta i naknada za njegovo uređenje i stranim investitorima više se isplati da grade poslovne prostore, a ne stanove.
"Sigurno da bi oni sa svojim tehnologijama i kreditnim linijama gradila i jeftinije stanove nego što su sada ovde po ovakvim cenama. Država je ta koja treba da povuče poteze i da im omogući svojim merama da dođu na ovo tržište", rekao je Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.
U proteklih 20 godina, kažu gradski čelnici, nije obnavljana infrastruktura, i kao takva ne može da podnese teret novih objekata. Nova gradnja zahteva i dodatna ulaganja u komunalno opremanje, pa zbog toga, objašnjavaju, naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta ne može da bude niža.
Gradski arhitekta Beograda Dejan Vasović rekao je da su cene stanova u Beogradu izuzetno visoke i u tim cenama je uračunat veliki profit onih koji grade. Nije se složio da je razlog visoke cene stanova, visoka cena infrastrukture.
I dok se investitori žale da teško dolaze do dozvola za gradnju, njihov broj neprestano raste. U agencijama za nekretnine kažu da su prestonički investitori u povlašćenom položaju: ne plaćaju porez na kapitalnu dobit, sve što treba da plate državi, kroz cenu stana, prebacuju na teret kupaca, od kojih novac za gradnju stanova dobijaju unapred.
Ipak, poznavaoci tržišta nekretnina smatraju da država može da utiče na cene stanova masovnom gradnjom i podsticanjem stranih banaka da snize kamate na stambene kredite, kakve imaju u matičnim zemljama.
