Zrenjanin - Zrenjaninci osnovali Udruženje stanodavaca, prvo u zemlji, i tvrde da nude rešenja koja su dobra i za podstanare i državu.
Njihova ideja je da se stanodavci ujedine kako bi mogli da utiču na zakonodavna tela da ukinu, kako tvrde, postojeće loše i da donesu nove, bolje zakone, koji bi u ovoj oblasti bilo više sigurnosti. Oni traže više reda kako bi bilo bolje i njima i podstanarima.
Predsednik udruženja Dragan Cvijetićanin obrazlaže da je stanodavcima, usled sveopšte besparice i ekonomske krize, danas teško i da će u vremenima koja dolaze biti još teže.
"Zbog nemaštine, ali i moralne krize, stanodavci sve teže naplaćuju svoje kirije i pokrivaju neplaćene račune za komunalije, ali i čuvaju ne samo svoju imovinu, nego i fizičku bezbednost. S druge strane, država novim zakonima i nametima, povećavajući troškove i izdatke, sve više otežava i obezvređuje davanje stanova u zakup, a istovremeno očekuje od stanodavaca da redovno ispunjavaju sve svoje zakonske obaveze prema njoj, ne nudeći im im ništa za uzvrat", kaže Cvijetićanin.
Prema njegovim rečima, država, podstanari i stanodavci će kad-tad morati da sednu za pregovarački sto da reše mnogobrojne probleme, da nađu zakonska rešenja, prihvatljiva za sve, i da međusobno sarađuju i budu partneri. Prilikom tih razgovora i pregovora i stanodavci bi, pošto se odlučuje i o njihovim sudbinama, morali da imaju svoje legitimne predstavnike.
Stanodavci ne smeju da dočekaju rešavanje svoje sudbine nespremni, ne smeju da rešavanje svojih problema prepuste drugima već moraju sami da uzmu stvari svoje ruke i da ne dozvole da drugi odlučuju o njihovoj sudbini.
"Udruživanje stanodavaca je neophodno i zbog toga što će se država, usled visoke cene stanova, nepovoljnih bankarskih kredita, nesigurnih radnih mesta, visoke stope nezaposlenosti i male kupovne moći građana sve više oslanjati na privatni rentalni sektor. On je dominantan u dobrom delu razvijenih zemalja. Tamo većina građana živi u iznajmljenim stanovima. Tako u Amsterdamu 74 odsto stanova se rentira u privatnom sektoru, u Hamburgu 80, u Ženevi 85, a u Berlinu čak 89 odsto", kaže Cvijetićanin.
Prvo pitanje koje se nameće posle zrenjaninske inicijative jeste kako će na nju reagovati podstanari. Udruženje stanodavaca Srbije je uspostavilo kontakt s Udruženjem podstanara „Velegrad” iz Beograda, koje uspešno egzistira već 20 godina.
"Predsednik Mirko Mirković se saglasio s tim da mi nismo međusobno suprotstavljene asocijacije, već da možemo da delujemo u zajedničkom interesu i da budemo partneri. Zajedničkim delovanjem možemo podići nivo podstanarstva u Srbiji, izboriti se da i podstanari i stanodavci napokon budu pod zaštitom pravne države", kaže Cvijetićanin.
