Građani koji otplaćuju stambene kredite bili su nedavno nemalo iznenađeni kada su od banaka dobili informaciju o porastu kamatnih stopa. Ovog puta krivica nije na domaćem terenu, niti posledica odluka koje donose naše monetarne vlasti, već je uvezena. Na stranom tržištu je skočila stopa euribora, po njoj se kasnije postrojavaju kamatne stopa svih banaka koje su u zemljama evro zone, ili ovu valutu uzimaju kao glavni reper prilikom određivanja cene novca. Sadašnje povećanje kamata je posledica septembarskog skoka euribora, kada je ova stopa sa 4,15 skočila na 4,72 posto.
Sve što se dešava s ratama stambenih kredita nije dramatično, objašnjavaju u Hipo-Alpe-Adrija banci. Ako se uzme u obzir stambeni kredit od 25.000 evra, gde je prosečna rata otplate 203 evra, onda će skok rate biti desetak evra.Stopa euribora sada ima tendenciju pada, pa bi već od naredne godine moglo doći do sniženja kod ovog obračuna. To znači, s obzirom da se obračun radi tromesečno, da bi već od naredne godine kamate, a sa njima i rate, mogle da budu niže.
Građani koji uzimaju kredit najčešće ne obraćaju pažnju na sve odredbe ugovora. A ova koja im je sada podigla ratu znači da su potpisali ugovor u kome je odredba o promenljivoj kamatnoj stopi. Ali kamata nije jedino što je promenjivo kod većine naših kredita. Naši zajmovi su vezani za evro ili švajcarske franke, tako da i promene kursa dinara u odnosu na ovu valutu mogu da utiču na visinu rate.
Trenutno ojačali dinar ide naruku dužnicima, jer će, kada se po srednjem kursu NBS preračuna rata iskazana u evrima u dinare, dobijati manju sumu nego prethodnih meseci. Tako će apresijacija dinara u ovom trenutku malo amortizovati povećanje evropske stope.
A guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je da je povećanje rata za stambene kredite, koje je ovih dana šokiralo sve one koji su sa poslovnim bankama potpisali ugovore uz promenljivu kamatnu stopu, bilo očekivano.. On je istakao da su građani bili upozoravani na opasnost, ali ”i kada je bilo moguće da se zaduže uz fiksne kamatne stope, svi su birali varijabilne, pošto su bile niže“. ”Banke sad sve manje nude fiksne kamatne stope, jer ni same ne znaju dokle će ići kamata Evropske centralne banke. Ni u zemljama EU ne može više da se nađe stambeni kredit, na rok od 10 godina, sa fiksnom kamatnom stopom ispod pet odsto. Samo pre godinu i po bila je četiri odsto“, rekao je Jelašić. On je objasnio da je, zbog inflacije, Evropska centralna banka u više navrata podizala svoju kamatnu stopu, i to sa dva na četiri odsto, što je, opet, uticalo na poslovne banke.
Na pitanje da li Narodna banka može da zaštiti građane bar nekim okvirnim granicama komercijalnim bankama, Jelašić je odgovorio da je najvažnije da građani imaju alternativu, a to je refinansiranje kredita.“Ako neko nije našao pravog partnera u banci u prvoj rundi, to može da učini u drugoj ili trećoj. I zato je veoma važno, pre potpisivanja ugovora, videti koliko košta prevremeno vraćanje duga“, objasnio je guverner. On je najavio da će biti objavljena lista koliko se, procentualno, klijenata pojedinih banaka žali na proizvode i usluge određene banke, kao i procente izlaska banaka u susret svojim klijentima.
