Kao izrazito tranzitna zemlja Srbija bi trebalo da uredi putnu mrežu pre početka godišnjih odmora. Građevinci mogu da rade od marta, ali intervencije na putu čekaju jek sezone putovanja
Srbija veliki prihod ostvaruje od naplate putarine i kao tranzitna zemlja trebalo bi strancima, ali i domaćim turistima da omogući kvalitetan i brz prevoz. Međutim, gotovo je praksa da se baš u jeku turističke sezone deonice najfrekventnijih saobraćajnica pretvaraju u gradilišta - često bez i jednog radnika i sa mehanizacijom koja stoji, što i te kako iritira vozače. Kilometarske kolone, sati čekanja...
Za redovno letnje održavanje državnih puteva u ovoj godini opredeljeno je oko 2,76 milijardi dinara. Kroz periodično održavanje (ojačanje, rehabilitaciju ili pojačano održavanje) planirano je da se obnovi oko 150 kilometara puteva, odnosno oko 60 kilometara državnih puteva prvog i oko 90 kilometara državnih puteva drugog reda.
- Kao posledica eksploatacije puteva u zimskim uslovima, kao i intenzivnih padavina tokom proleća, svake godine se naprave velika oštećenja na putnoj mreži i upravo zbog toga, kada se vremenski uslovi stabilizuju, pristupamo sanaciji saobraćajnica - kažu u „Putevima Srbije“. - Nažalost, zbog velikog obima posla i zbog vremenskih prilika, događa se da radove izvodimo i u turističkoj sezoni. I druge zemlje u regionu se susreću sa istim problemima, tako da u tom smislu nismo izuzetak.
Prema rečima Gorana Rodića, sekretara Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, tačno je da se kod nas najveći radovi izvode tokom leta, ali treba podsetiti putare da građevinska sezona počinje u martu. To bi trebalo da znači da do turističke sezone i te kako ima vremena da se urade bar prioriteti odnosno putevi koji donose prihod. „Putevi Srbije“ bi, naglašava Rodić, još tokom zime trebalo da pripreme projektnu i prateću dokumentaciju, obezbede novac i izaberu referentne izvođače, koji poseduju adekvatnu opremu i stručnu radnu snagu.
- Najveći problem je zatvaranje finansijske konstrukcije zbog čega se najčešće kasni sa početkom radova - kaže Rodić. - Problem je i što se poslovi dodeljuju firmama koje angažuju nekvalitetne podizvođače, pa se dešava da se već gotove deonice posle nekoliko meseci ponovo rekonstruišu. Isto tako, neblagovremena i nestručna kontrola nadzora može da dovede do velikih nepredviđenih troškova kao i do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Ima i onih izvođača koji po „damping“ cenama ugovaraju poslove, otvore gradilišta, počnu da rade, a onda zaustave mehanizaciju, kako bi aneksima kroz navodno neophodne naknadne radove ispeglali razliku u ceni. I to se često dešava, a šteta je ogromna. To se najviše primećuje na infrastrukturnim radovima, koje finansira lokalna samouprava i svedoci smo da se određeni putevi obnavljaju svake godine.
USLOVI
Treba imati u vidu da je Srbija u zoni koja trpi oštre vremenske promene, hladne zime i vruća leta, a asfaltiranje ne sme da se radi kada je temperatura ispod pet stepeni Celzijusa, jer se asfalt brzo hladi i postaje nekvalitetan. Isto tako ne sme da se koristi pregrejan asfalt, jer u tom slučaju habajući sloj ne omogućava sigurnu i bezbednu vožnju. Idealno je da se asfalt ugrađuje pri temperaturi koja premašuje 20 stepeni Celzijusa, jer ima kvalitetan period hlađenja i vezivanja.
