Vlasnike bespravno izgrađenih objekata koji do sada nisu dobili papire za svoja zdanja očekuje katastarska legalizacija. Šta to konkretno znači, objasniće u sredu predstavnicima lokalnih samouprava i medijima Velimir Ilić, ministar građevine. Kako nezvanično saznajemo, upis prava svojine u katastru nepokretnosti na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole cilj je Ilićevog ministarstva i već je formirana radna grupa, koja priprema izmene Zakona o državnom premeru i katastru. Takođe, na skupu u Beogradu biće formiran i savet, koji će činiti predstavnici gradova i opština. Savet će se takođe uključiti u pripremu izmena zakona, koji treba da rezultiraju upisom većine nelegalnih objekata u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima.
Ako je suditi po ranijim izjavama ministra Ilića, trošak legalizacije bespravnih objekata biće prilagođen prosečnom srpskom džepu. Ali bez podrške lokalnih samouprava, to nije moguće. Opštine i gradovi, po zakonu, za svoju teritoriju propisuju naknadu za uređenje zemljišta. Za uspeh procesa legalizacije lokalne samouprave bi trebalo, dakle, da se odreknu dela prihoda.
Opštine i gradovi imaju interes da se legalizacija ubrza i u tom smislu podržaće svaku ideju nadležnog Ministarstva, ali će voditi računa i o interesima onih koji zidaju ili su zidali sa dozvolom poštujući sve procedure. Dakle, ako se smanjuje cena onda to mora da važi i za redovan postupak, kada se gradi sa papirima, inače se u suprotnom krši Ustav, koji garantuje jednakost svim građanima. I to će biti alibi za gradove i opštine, jer najveći prihod ostvaruju od naknada za uređenje zemljišta i teško da će toga da se odreknu.
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz prošle godine ubrzan je postupak legalizacije, pojednostavljena procedura obezbeđeni astronomski popusti od 99 i 60 odsto. Međutim, uprkos popustima činjenica je da građani nemaju novac da podmire sve troškove i zato i ne žure sa dostavljanjem tražene dokumentacije. Između ostalog i zbog toga broj legalizovanih objekata nije premašio deset odsto. Svakako i dalje su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedostatak pravnog kontinuiteta najveće prepreke vlasnicima nelegalnih objekata da dođu do tapije. Pitanje je koliko taj problem može da se reši, jer država svakako mora da vodi računa o tome da se postupkom legalizacije ne naruši pravna sigurnost.
ZEMLjIŠTE
Treba imati u vidu i to da nisu samo divlji graditelji krivi za toliki broj nelegalnih objekata. Kriva je i država, koja nije imala urbanističke planove, koja u prethodnih više od pola veka nije dozvoljavala promet prava korišćenja na građevinskom zemljištu iako je u praksi prometa bilo, ali takvi ugovori nisu mogli da se overavaju u sudu. Trenutno je na većini parcela država upisana kao vlasnik, a ako korisnika u knjigama nema, onda bi država mogla da se odrekne naknade bar za deo državne parcele ispod nelegalno sazidanog objekta. To bi rešilo veliki problem.
PRIMER HRVATSKE
I susedna Hrvatska decenijama ne može da reši problem bespravne gradnje. U avgustu ove godine donete su izmene zakona, za koje nadležni veruju da će ubrzati postupak legalizacije i da će veliki broj zdanja legalizovati. Uz geodetski snimak, od dokumentacije se prilaže i arhitektonski snimak izvedenog stanja, dokaz o mehaničkoj otpornosti i stabilnosti. Naknada za legalizaciju za objekat od sto kvadrata iznosi 450 evra, a ako je u zaštićenom obalskom pojasu 3.000 evra. Uz to, plaća se i komunalni i vodni doprinos, što odgovara našoj naknadi za uređenje zemljišta.
