Namet građanima koji imaju nepokretnosti i u narednoj godini ostaje isti. Izmena zakona, koja će omogućiti nepromenjene iznose na uplatnicama, do kraja godine
Uplatnice za porez na imovinu građane Srbije neće nas neprijatno iznenaditi ni tokom sledeće godine. Vlada će produžiti "zamrzavanje" ovog nameta na nivou iz 2011. godine.
Još tokom 2012. godine trebalo je da zažive progresivne stope poreza na imovinu. Prethodna vlada je, međutim, odložila primenu novog obračuna. Propisala je da i tokom ove godine građani plaćaju najviše do 60 odsto veći iznos od onoga koji im je pisao u rešenju za 2010. godinu. Sadašnja vlada planira da ne povećava porez na imovinu u odnosu na ono što građani sada plaćaju. Razlog je u oba slučaja je - zaštita socijalnog položaja stanovništva.
Poreski stručnjaci, međutim, upozoravaju da će se, pod izgovorom zaštite najugroženijih građana, od plaćanja većih poreza na imovinu osloboditi najbogatiji građani i preduzeća.
- To je pogrešan potez iz istog razloga iz kog je pogrešno voditi socijalnu politiku preko cene struje i 13. penzije - kaže Saša Radulović, poreski konsultant. - Najveću korist će imati bogati i preduzeća, pravna lica. Pod izgovorom da se pomaže širokom sloju građana, plaćanja poreza se oslobađaju najbogatiji.
- Nigde u svetu neko ko ima vrednu imovinu ne bi bio socijalni slučaj i država mu ne bi pomagala - odgovara Radulović. - Ja razmišljam o ljudima na jugu Srbije, o staračkim domaćinstvima koji žive bez ikakvih primanja i nemaju od čega da prežive. Ovako ohrabrujete pravna lica i građane da drže vredne nepokretnosti, naročito građevinsko zemljište. Zato i imate situaciju da "Lidl" u Beogradu ne može da obezbedi zemljište na kojem bi otvorio prodavnice.
ZAMENA
Porez na imovinu je prihod lokalnih samouprava.
- Porez na imovinu treba da bude osnovni prihod lokalne samouprave - smatra Aleksander Grunauer, vođa projekta u GIZ-u. - On stimuliše nepokretnosti. Ne isplati se držati poljoprivredno zemljište obraslo u korov. Ko ne prihoduje od imovine, mora da je prometuje. Prosečan porez od 3.600 dinara po hektaru godišnje bi bio dovoljan da zameni sve ostale poreske prihode.
