Od početka ekonomske krize, nekretnine na srpskom tržištu pojeftinile od 15 do 20 odsto. Kupaca nema kao pre krize, ali nijedna od oko 70 agencija u Udruženju posrednika u prometu nepokretnosti "Krov" nije zatvorena zbog nedostatka posla.
Cene nekretnina najviše su pale u unutrašnjosti i po periferiji gradova, a najmanje u elitnim i centralnim delovima grada. U novobeogradskom naselju "Belvil" cene nekih stanova snižene su sa 2.000 evra po kvadratnom metru na 1.600 evra.
"Nekada je deo Vračara koji je najbliži Hramu išao po tri pa čak i više hiljada evra po metru kvadratnom. Sada za najpristojnije uređene nepokretnosti najveća kupoprodajna cena koja se tamo realizuje iznosi 2.500 po kvadratu, što znači da je pomak poprilično ozbiljan", kaže Tomislav Sekulić iz Udruženja posrednika u prometu nepokretnosti "Krov".
Tržište se stabilizovalo i kupac konačno može da bira, jer je ponuda dobra, a cene konačno realne, kažu stručnjaci.
Ipak, prodavci starijih stanova svoje cene formiraju prema cenama novogradnje, što je nerealno.
Da bi se sprečile prevare, od početka prošle godine uveden je jedinstveni registar prodaje nepokretnosti. Prema podacima tog registra, u prva dva meseca ove godine prodato je mnogo više nekretnina nego u istom periodu 2010. godine.
"U prva dva meseca prošle godine overeno je oko 3.100 takvih ugovora. U prva dva meseca u ovoj godini overeno je oko 3.800 ugovora čiji je predmet prodaja nepokretnosti", rekla je Gordana Vuković, sudija Prvog osnovnog suda.
Prema njenim rečima, u ovoj godini ima manje gužvi overi i sistem bolje funkcioniše.
Lokacija je i dalje najbitnija za naše kupce, a najčešće se kupuju manji, jeftiniji stanovi. Oko 60 odsto nekretnina proda se na kredit, a tražnja je mnogo manja nego pre dve godine, pa čak i platežno sposobni građani ne ulažu u nekretnine.
Bankarske kamate na štednju u Srbiji najviše su u regionu, a cena izdavanja stanova je smanjena, pa se mnogima više isplati da oroče novac.
