Koliko zgrada troši energije uskoro će biti jedan od uslova izgradnje. Stručnjaci smatraju da bi energetski efikasna gradnja mogla da poveća cenu nekretnina.
Koliko zgrada troši energije, za pola godine biće jedan od uslova da neimari dobiju građevinsku, a novi objekti upotrebnu dozvolu.
Energetske pasoše će, osim novih, postepeno dobijati i stari objekti, jer bez njega neće moći da se prodaju ali i iznajmljuju stanovi. U Energetskom pasošu zgrada i kuća, pisaće koliko se energije troši za grejanje, hlađenje i osvetljenje.
Pasoše će postepeno dobijati i stari objekti, jer bez njega neće moći da se prodaju ali i iznajmljuju stanovi. Stručnjaci smatraju da bi to moglo da poveća cenu nekretnina.
Predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac smatra da to neće mnogo poskupeti gradnju, ali veruje da će mnogi, pre svega oni koji rade stanove za tržište, želeti da i na tome da povećaju profit.
"Praktično preko toga će želeti da imaju najbolju kategoriju. Znamo da će to biti A plus najbolja kategorija u pasošu energetske efikasnosti", rekao je Šumarac.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da se život u energetski efikasnim stanovima brzo isplati kroz manje račune za struju i grejanje.
Efikasnost košta
Efikasnost će da košta i domaće proizvođače građeviskih materijala i opreme. U Vladi kažu da će svi koji na tržište iznose energetski neefikasne proizvode, plaćati kaznene takse. Taj novac slivaće se u Fond enegetske efikasnosti i zato je planiran period prilagođavanja.
Slobodan Cvetković iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja kaže da će taj prelazni period biti dovoljno dug kako bi se domaći proizvođači opreme što lakše prilagodili.
"Ne možete stihijski da kažete od sutra su ovi uslovi, jer to bi i u ekološkom i u energetskom smislu zatvorilo veliki broj naših proizvođača", rekao je Cvetković.
Izolacija u našim zgradama sadrži oko pet centimetara mineralne vune, dok je u Danskoj, gde je doduše i hladnije do 20 centimetara. Naše zgrade i kuće su među najvećim rasipnicima energije u Evropi, jer je dve trećine izgrađena do osamdesetih godina prošlog veka.
"Udeo zgradarstva, odnosno zgrada i domaćinstava u potrošnji ukupne energije u Srbiji je 40 odsto. Primenom određenih mera, kada je u pitanju grejanje i hlađenje, taj procenat možemo značajno da smanjimo" rekao je Bojan Kovačević iz Agencija za energetsku efikasnost.
Gradnjom energetski efikasnih stanova Šveđani su postigli najveće uštede. Stokholm je za prošlu godinu dobio titulu Zelene prestonice Evrope, jer troši samo 88 kilovat-sati energije po kvadratnom metru. U Srbiji je potrošnja dva puta veća.
