Život na selu deluje idilično iz perspektive gradske vreve, ali činjenica je da, i pored primamljivih cena, za infrastukturno neuređena sela nema tražnje.
Na selima se kupuju kuće uglavnom za vikend odmore, ali i to je retkost. U vojvođanskim agencijama za nekretnine kažu da je interesovanje nešto veće za sela u blizini gradova.
Neke kuće po selima u Vojvodini kupce traže decenijama, dok one bliže prigradskim naseljima prolaze malo bolje.
U Bačkoj, bliže Novom Sadu, nude se kuće za desetak hiljada evra u Nadalju i Đurđevu, ali interesovanje nije veliko.
Kupci koji se odluče da postanu vlasnici nekretnina na selu sve češće sami traže kuću direktno.
Da je interesovanje za kupovinu seoskih kuća veoma slabo primetili su i u agenciji za promet nekretnina Pragma iz Zrenjanina.
„U selima kao što je Jaša Tomić i okolina kuće se mogu kupiti već za 2.000-3.000 evra“, kaže agent prodaje Bojan Mihajlov i dodaje da su malo skuplje u Srpskoj Crnji, gde je cena od 5.000-6.000 evra.
Te jeftinije kuće kupuju ljudi koji nemaju bilo kakvu drugu opciju za stanovanje, a desi se i da se pojavi kupac iz većeg grada koji je kupuje kao vikendicu. To su dobre, velike kuće, ali starije i treba ih renovirati.
Mihajlov objašnjava da banke za kupovinu tih kuća ne daju stambene kredite jer je vrednost mala. Ukoliko kupac nema sumu koja se traži, može da podigne keš kredit. A ako novca ima, nađe se i dogovor oko cene.
Kupci u okolini Šida
Ista slika je i u Vršcu. Poslednju kuću na selu agencija „Bole“ prodala je pre tri godine. Kupci uglavnom traže kuće na četiri-pet kilometara od Vršca. Cena je oko 15.000 evra. Što se tiče onih udaljenijih sela, poput Sočice i Velikog Središta, tu su cene oko 5.000 pa i manje.
U Šidu i okolini situacija je nešto bolja. Tako se u Bačincima kuća od 120 kvadrata, s deset ari bašte, prodaje za 25.000 evra. Sve te kuće imaju i okućnicu s placom od dva-tri ara pa do deset.
Povratak ljudi na selo uz državne podsticaje
„Bez toga nema oživljavanja sela, a te kuće teško da će naći nove stanare.“
Ima li šanse da se taj mrtav kapital stavi u funkciju i da počne nekome da koristi? Profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Radovan Pejanović kaže da bi se tu moglo pomoći uz odgovarajući državni angažman.
„Kada bi se ljudima koji žele da nastave život na selu davale subvencije kakve dobijaju investitori u fabrikama po radnom mestu, bilo bi više novih žitelja u selima u Vojvodini“ smatra on.
„Trebalo bi im obezbediti i nekoliko hektara zemlje iz državnog fonda pa povoljan kredit za mehanizaciju. Takvu politiku vodi Evropska unija kada su u pitanju sela, a pošto mi idemo ka članstvu, bilo bi dobro da sledimo taj put. Bez toga nema oživljavanja sela, a te kuće teško da će naći nove stanare.“
