Sekretarijat za legalizaciju, gde će moći na jednom mestu da se predaju zahtevi za legalizaciju objekata, biće osnovan do kraja januara. U međuvremenu je gradski parlament utvrdio i neke od uslova pod kojima će veliki broj ”divljih“ objekata biti legalizovan.
Komisija koju čine članovi Gradskog veća, predstavnici Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju i Urbanističkog zavoda, radi na pripremi uslova, odluka i postupaka legalizacije.
- Poučeni iskustvom, poseban akcenat smo stavili na zaštitu susedskih prava. Usvojena je odluka koja propisuje sve uslove da bi se neki objekat legalizovao, a zajedno sa Urbanističkim zavodom radimo na pripremi gradskih podloga, odnosno odgovarajućih karti Beograda - kaže za ”Blic“ Dejan Mali, član Komisije za pripremu novog sekretarijata.
Skupština grada formirala je prošle nedelje Komisiju za promenu Statuta grada Beograda, koja bi trebalo da ga uskladi sa novodonetim Zakonom o planiranju i izgradnji, i omogući formiranje sekretarijata za legalizaciju.
- Posle toga, sve je stvar donošenja akata. Mi sve pripreme za novi sekretarijat radimo paralelno do izmene Statuta. Kada on bude promenjen, dve nedelje posle toga sekretarijat će biti u potpunosti formiran, a to će biti do kraja januara - dodaje Mali.
Prema najavama, novi sekretarijat za legalizaciju će znatno olakšati ovaj posao, jer će sve službe koje se bave ovom temom biti na jednom mestu, a građani će u najkraćem roku moći da završe ceo proces.
Kako bi se omasovila legalizacija, gradski parlamen je prošle nedelje usvojio i kriterijume koji se odnose na udaljenost i visinu objekata, i oni će se primenjivati na objekte koji su izgrađeni do 11. septembra ove godine, odnosno do donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji. U pitanju su objekti koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, i oni koji imaju građevinsku dozvolu i glavni projekat, ali je tokom radova od njega odstupljeno.
Kad su u pitanju 10 centralnih opština (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Čukarica), ovi uslovi zavise od zone u kojoj se objekat nalazi.
Tako će objekti u zoni vrednih gradskih blokova (centralne zone Starog grada i Vračara, delovi Zemuna i Novog Beograda) biti legalizovani ako razdaljina između dva susedna objekta nije manja od one koja je predviđena planskim dokumentom, kao i ako nema više od dve etaže od maksimalne spratnosti predviđene planom. Ako se radi o nadzidanom objektu, on neće moći da ima više od jedne etaže od maksimalno dozvoljene spratnosti.
Kada su u pitanju zone bespravne gradnje, u ovu grupu objekata spada nekoliko vrsta stambenih blokova, i legalizacija će se obavljati po kriterijumima za svaki blok posebno. Primera radi, ako su u pitanju blokovi individulanog stanovanja, objekti će biti legalizovani ako nemaju više od četiri etaže, i ako udaljenost od susednog objekta nije manja od 1,6 metara. U bloku intenzivne bespravne gradnje, poput naselja Žarkovo na Čukarici, objekat će biti legalizovan ako nema više od osam spratova, i ako udaljenost nije manja od 1,6 metara. U komercijalnom bloku obejekti će biti legalizovani bez obzira na udaljenost od susednog objekta, pod uslovom da nemaju više od devet spratova.
U zonama znatne bespravne gradnje, kakve najviše ima na rubnim delovima grada, biće legalizovani svi objekti, bez obzira na visinu i udaljenost. Međutim, ako se neki objekat nalazi na granicama parcele biće legalizovan ako, na primer, balkoni ili nadstrešnice ne prelaze u susedne parcele, ako ne zatvara svetlarnik susednog objekta, ili ako atmosferske vode nisu usmerene ka susednoj parceli ili objektu.
Kada su u pitanju zone oko aerodroma i beogradskih i pančevačkih vodoizvorišta, kao i oko Instituta ”Vinča“, uslovi u pogledu spratnosti biće definisani posle izrade posebnih studija.
