Ministar Oliver Dulić potpisao je ugovor s predstavnicima banaka o subvencionisanju kamata na kredite u okviru programa masovne stanogradnje.
Za te namene država je obezbedila dve milijarde dinara kojima će biti subvencionisana kamata do sedam odsto na kredite za projektno finansiranje stanogradnje. Trenutno banke investitorima odobravaju kredite za te namene sa godišnjom kamatnom stopom od osam do deset odsto.
Dulić je na rekao da će iduće nedelje početi potpisivanje ugovora o odobravanju kredita u okviru programa masovne stambene izgradnje. Kredit će moći da dobiju investitori i građevinske firme uz uslov da imaju imaju zemljište u vlasništvu i pravosnažnu lokacijsku dozvolu. Izgradnja stanova će, kako je objasnio, moći da počne i pre nego se dobiju odgovarajuće građevinske dozvole koje će se pribavljati u toku izgradnje.
U Srbiji, prema Dulićevim rečima, trenutno postoji interes da se uz pomoć subvencionisanih kredita za projektno finansiranje izgrade stambeni objekti od pola miliona kvadratnih metara. Cene tih stanova su ograničene, u zavisnosti od zone, i kreću se od 1.595 do 695 evra po kvadartanom metru, a pravo na kupovinu imaće građani koji nemaju stan u vlasništvu.
Dulić je poručio da stan nikad neće biti jeftiniji i da očekuje da će kupovna moć građana u narednom periodu porasti, što će im omogućiti da obezbede krov nad glavom.
Građevinska direkcija Srbije će, kako je najavio Dulić, uskoro početi izgradnju pet hiljada stanova na lokaciji kasarne "4. jul" u Beogradu uz pomoć kredita za projektno finanansiranje, a cena kvadratnog biće 1.290 evra.
Program finansiranja masovne stambene izgradnje treba da podstakne građevinsku industriju i tržište nekretnina, snizi cenu stanova i gradjanima omogući da po povoljnim uslovima kupe stan. Prošle godine je u Srbiji izgrađeno oko tri hiljade stanova, a u 2008. godini pet puta više. Građevinska industrija, kako se procenjuje, vezuje 40 odsto ostatka industrije, kao što su proizvodnja materijala i hemijska industrija.
Ugovor o kreditiranju projekata stanogradnje danas su potpisale banke Unikredit, Rajfajzen, Erste, Inteza, Komeracijalna, AIK, Folks i Metals banka, a u taj program mogu da se uključe i ostale zainteresovane banke u Srbiji.
