U protekle dve godine podneto tridesetak, a samo za dve sedmice ovog meseca čak osam hiljada prijava za povraćaj dedovine.
Podnošenje zahteva za vraćanje imovine oduzete posle Drugog svetskog rata trajaće još sedam dana – do 3. marta. Ohrabreni vestima da država ipak vraća nezakonito oduzetu imovinu naslednici, koji su bili skeptični u izvesnost tog postupka, krenuli su odlučnije u prikupljanje dokumentacije ne bi li u poslednjem trenutku iskoristili zakonske mogućnosti da podnesu zahtev za vraćanje dedovine. Samo u prve dve nedelje februara prijavljeno je 8.000 potraživanja. U protekle dve godine koliko traje ovaj proces podneto je četiri puta više zahteva.
Za to vreme je vraćena vila „Crnogorka” na Dedinju, 66 stanova u Zadužbini „Nikole Spasića”, osam lokala u Knez-Mihailovoj ulici 18 u Beogradu, restoran „Park”, nekoliko lokala u Tanurdžićevoj palati u Novom Sadu, „Amir agin han” u Novom Pazaru i stotine manje zvučnih nekretnina.
Ukoliko bude prihvaćen predlog Agencije za restituciju nacionalizovano poljoprivredno i šumsko zemljište moglo bi da bude vraćeno kroz supstituciju, odnosno davanjem neke druge parcele u zamenu za onu koja je oduzeta i koja fizički ne može da bude vraćena.
I Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, nedavno je tako nešto sugerisao. Pohvalio je rad Agencije i rekao da je to telo dokazalo da u Srbiji postoji pravda i pravna država i da postoje ogromni kapaciteti pa i fondovi da se mnoge od oduzetih stvari vrate i to u „naturi”.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, procenjuje da bi oko 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta imalo osnova da bude vraćeno, jer se u državnoj svojini nalazi između 150.000 i 450.000 hektara te vrste zemljišta. Takođe oko 30.000 hektara šuma može bez problema da bude vraćeno bivšim vlasnicima, s obzirom na to da država gazduje sa oko 1,5 miliona hektara šuma.
Međutim, kada je reč o stanovima i poslovnom prostoru stvari stoje drugačije. Potražuje se oko četiri miliona kvadrata, što daleko premašuje državni fond.
– Pošto su fondovi poljoprivrednog i šumskog zemljišta daleko veći od onoga što se potražuje predložili smo izmene Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, kako bi bila omogućena zamenska restitucija. Među predlozima je mogućnost da se vrate i zgrade u kojima se sada nalaze ambasade pojedinih zemalja, navodi Sekulić.
Ako te predloge prihvate ministarstva pravde i finansija brže bi bila okončana restitucija i, kako procenjuje, znatno bi bio smanjen iznos obeštećenja. Građani bi bili zadovoljniji, a država ne bi pretrpela štetu. Ministarstva su, kaže, zainteresovana, ali hoće prvo da urade analize i sagledaju efekte.
– Ukoliko zakon ne bude izmenjen, već sledeće godine država treba da izdvoji 200 miliona evra obeštećenja. I sve tako u narednih 15 godina. To je ogroman trošak, tvrdi Sekulić.
On očekuje da će ukupni iznos obeštećenja biti veći milijarde evra kada se proceni vrednost svih nekretnina.
– Kada se dobiju koeficijenti teško da će novčano obeštećenje biti veće od 10 odsto vrednosti nekretnine.
Direktor Agencije za restituciju obećava da će vraćanje imovine u naturi biti okončano za godinu i po dana, a ukoliko bude izmenjen zakon ona bi trajala još toliko.
Evropska unija nadzire ovaj proces i za sada nema primedbe.
– Javno dajemo podatke i oni mogu da se provere. Njih zanima da li se zakon sprovodi i da li smo iskreni u tome. Ali kroz ovaj proces se posmatra ponašanje i drugih državnih organa, Ministarstva finansija, sudova, katastra, javnih preduzeća – dodaje Sekulić.
