Inicijativa da Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove na jednom mestu objedini sve gradske službe čiji je osnivač, pa da se na jednom šalteru dobijaju svi uslovi, dozvole i saglasnosti je inicijativa koju ću pokušati da sprovedem u svom mandatu, kaže za „Blic” Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam.
Kakvo ste stanje zatekli u Sekretarijatu za urbanizam kad ste preuzeli rukovodeću funkciju?
Zatekao sam veliku službu sa velikim brojem zaposlenih. Beograd je veliki grad koji ima dosta potreba, mnogo se gradi u odnosu na prethodne godine, tako da je veliki broj zahteva, predmeta, raznoraznih predloga, pozitivnih i negativnih sugestija, dosta stranaka... Sve će to, bez obzira ko bude bio na ovom mestu, u narednom periodu morati da se bolje organizuje. Na ovo mesto sam došao u periodu posle godišnjih odmora, pa je možda i pritisak na ovu službu nešto veći. U toku je priprema kompletnog izveštaja o zatečenim predmetima koji su u raznim fazama izrade. Na godišnjem nivou Sekretarijatu stigne oko 20.000 raznoraznih zahteva, a veliki procenat njih nije uredan i potpun, odnosno nema sve elemente kako bi se o njima konačno odlučivalo, pa procedure znaju da potraju. U Sekretarijatu sam zatekao i nedovoljan broj zaposlenih u odnosu na obim posla. Prostora ima dovoljno, ali nije skoncentrisan na jednom mestu već na različitim spratovima, što malo otežava rad. Potrebno je i umrežavanje računarske opreme, koje još uvek nema dovoljno. S obzirom da sada još sedam opština potpada pod nadležnost Sekretarijata, moramo se i kadrovski i tehhički opremiti da bismo mogli da prihvatimo taj pritisak.
Koliko i kakvih zahteva je stizalo u skorije vreme?
Tokom jula i avgusta bilo je 99 zahteva. U tom periodu, i tokom septembra, rešeno je oko šezdesetak predmeta koji su tada i podneti. Stranke sigurno znaju da pojedina odobrenja ili drugi akti važe godinu dana, pa se često dogodi da se zahtev sa nepotpunom dokumentacijom preda kako taj rok ne bi istekao, a onda se sukcesivno dostavljaju ostala dokumenta. Međutim, ima i onih koji svoje zahteve predaju bez ikakvog drugog dokumenta koji je obavezan, i prema uslovima koje propisuje Sekretarijat, ali i zakonima koji regulišu oblast urbanizma. Zato se oni stalno dopunjavaju i uvek ih ima dosta. Veliki je broj onih koji se trenutno rešavaju. U svakom slučaju, vrlo brzo ćemo imati pregled stanja po svim sektorima, koji akt je u kojoj fazi. To je jedna „živa materija” koja stalno traje, i nemoguće je napraviti takav plan rada, i tehnički i što se tiče ljudstva, da budu maksimalno ispoštovani svi rokovi. I investitori koji podnose te zahteve trebalo bi da budu disciplinovani u smislu urednosti u njihovom podnošenju.
U kojoj oblasti će Sekretarijat u narednom periodu pokušati da unapredi svoj rad?
Akcenat u narednom periodu biće stavljen na Sektor za objekte od javnog interesa, pre svega na one gde se Grad Beograd i Republika Srbija pojavljuju kao investitori, ali i druga preduzeća čiji je osnivač Grad ili Republika. Ovaj sektor formiran je krajem 2007. godine i još nije dobio svoju potpunu afirmaciju, i u broju zaposlenih, ali i u tehničkoj opremljenosti. On je i osnovan da bi se ubrzale procedure za dobijanje svih potrebnih dozvola, kako bi izgradnja saobraćajnica ili infrastrukture išla što brže.
Jeste li već imali neke kontakte sa građanima ili investitorima?
Od kad sam počeo da radim primao sam stranke neselektivno, sredom. Dolazili su i direktori velikih građevinskih preduzeća koji su se isto kao i građani prijavljivali, i koji imaju neki problem u radu. Trudio sam se da stranke koje primim dobiju odgovor ili informaciju o svom predmetu, bilo pozitivnu ili negativnu. Ta praksa će se najverovatnije nastaviti i u narednom periodu.
Planirate novine u radu Sekretarijata za urbanizam?
Potrudićemo se da uvedemo malo više discipline u vezi sa posetom Sekretarijatu od strane građana. To se neće desiti odmah, ali vremenom bi trebalo da se smanji. Ideja je da se sve potrebne informacije dobijaju na jednom mestu, a referent koji je zadužen za određeni predmet će sakupljati sve u vezi sa njim, i od svojih kolega i od ostalih naših službi. Tako bi oni koji se interesuju za svoj predmet na jednom mestu dobili potrebne informacije, a ne da idu od vrata do vrata. Onaj kome je predmet obrađen i treba da ga podigne, referent će ga obavestiti o tome i kad može da dođe po njega.
Kakvu saradnju očekujete sa resornim Ministarstvom za prostorno planiranje?
Saradnja sa Ministarstvom nema razloga, i ne bi trebalo ni u jednom segmentu da bude loša. Dobio sam poziv od ministra da vrlo brzo delegiram službenika iz Sekretarijata koji će biti u radnoj grupi koja radi na pripremi novih zakona iz ove oblasti. Na taj način bi se koristila iskustva koja se stiču u praksi, a i na sve buduće propise sugestijama bi moglo da se utiče na pozitivan način.
Koji su po Vama najveći problemi u urbanizmu u Beogradu?
Mislim da je u pitanju nedovoljna planska dokumentacija, odnosno odgovarajući i savremeni planovi kako bi se grad što kvalitetnije razvijao. Naime, Generalni urbanistički plan je donet, ali je posle toga doneta i odredba da se preispitaju svi planovi detaljne regulacije. Ima veoma „živih” područja koja i nisu baš pokrivena planskim dokumentima, kako bi svuda moglo da se radi istovetno.
