Protekla godina bila je godina blagog oporavka, kada je reč o tržištu nekretnina. Nedovoljno se gradi novih stanova, dobro se prodaju luksuzni stanovi, a loše poslovni prostor. Strane kompanije najviše investiraju u poslovni prostor.
Iako postoji potreba za velikim brojem stanova, građevinski sektor u Srbiji ima problema, zbog nedostatka posla. Bez obzira na smanjeni broj izgrađenih stanova, na smanjenu prodaju i kupovinu, protekla godina bila je godina blagog oporavka, kada je reč o tržištu nekretnina.
Stručnjaci kažu da se nedovoljno gradi novih stanova, dobro se prodaju luksuzni stanovi, a loše poslovni prostor.
Tokom poslednje dve godine, građevinci trpe velike posledice ekonomske krize, između ostalog i usled povećane opreznosti banaka pri odobravanju sredstava za projektno finansiranje, dok s druge strane kupci koji uzimaju preskupe stambene kredite upadaju u neku vrstu dugogodišnjeg dužničkog ropstva.
Aleksandra Kon iz agencije za promet nekretnina "Alka" kaže da trenutno na tržištu ima manje novih stanova.
"Investitori su zastali, kriza ih je pogodila, prodaju se više stari stanovi, što je možda za kupce dobro, jer su tu papiri uredniji. Kupci su i dalje ljudi kojima su pomogli roditelji, najčešće na način da su prodali jedan, pa kupili dva stana, i naravno kreditni kupci", kaže Aleksandra Kon.
Prodaja luksuznih stanova beleži pozitivan trend.
Ines Radović iz "Imperijal gradnje" kaže da je u tom smislu Srbija slična svetu, tj. da najluksuznija i najkvalitetnija roba i nekretnine na najelitnijim lokacijama uvek imaju svoju klijentelu.
"Najskuplji stanovi na elitnim lokacijama se danas u Beogradu jako dobro prodaju", kaže Radovićeva.
Strane investicije u poslovni prostor
Strane kompanije su, poslednjih godina, investirale najviše u poslovni prostor, koga danas ima za petinu više nego što je potrebno.
Jovan Vujić iz međunarodne konsultantske kuće "Danos" kaže da izgleda da je tržište dotaklo dno u smislu renti i opštih uslova zakupa, tako da se, svakako, ne može očekivati dalji pad, već blagi oporavak celokupnog tržišta nepokretnosti, što zavisi od više faktora, a jedan od faktora je opšti oporavak cele ekonomije.
"Ne vidim sad tu značajan pad cena, osim u slučaju kad država uđe u projekat socijalnih stanova, gde će, ipak, svojim merama učiniti cene tih stanova dostupnijim građanima", kaže Vujić.
Država je ponudila projekat jeftinih stanova od 1300 evra po kvadratu.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kaže da država mora da stvori uslove da cena stana bude realna cena koja je danas na tržištu.
"Ja i dalje govorim o tih 600 evra i znam da ću imati sukoba i sa mojim kolegama u Vladi, ali to je realna cena koju građanin Srbije može danas da plati, a država mora da stvori uslove da tu cenu i uspostavi", kaže Mrkonjić.
Masovne gradnje koja bi oborila cene još nema. Strane banke koje u Srbiji nude stambene kredite po mnogo većim kamatama nego u zemljama odakle su i to objašnjavaju visokim rizikom poslovanja u Srbiji.
Prosečna rata kredita je veća od prosečne plate, a i krediti koje subvencioniše država nepovoljniji su nego prošle godine.
