Gradski oci Beča znaju da je grad lepši što je saobraćaj brži. Ali samo na glavnim ulicama u sporednima se i vozi i živi mirno.
Cena kvadratnog metra stana u Beču zavisi i od brzine saobraćaja. Da bi se podigao kvalitet života, koji u jednoj od najlepših prestonica Evrope podrazumeva i mesto za parking, zelenilo, park oko kuće za decu, ali pre svega mir od buke saobraćaja, uvedene su zone sa ograničenjem brzine vozila do 30 kilometara na čas. Međutim, istovremeno se vodi računa i o efikasnom saobraćaju.
Beč i Beograd su slični samo u dve stvari: otprilike imaju isto stanovnika i presecaju ih dva vodena toka. Sava i Dunav u Beogradu, dok su to u austrijskoj prestonici Dunav i Dunavski kanal. Sve ostalo je različito. Ali, ne toliko da ne bi moglo nešto i da se nauči od onih koji su preležali male boginje urbanizma.
Numeričko poređenje mostova je, naravno, u korist Beča, ali sam broj od 14, sedam na Dunavu i još toliko na Dunavskom kanalu, ne govori o vrsti mosta. Čuveni Rajhsbrike, koji se srušio(!?) 1976, obnovljen je tako da ima šest voznih traka ispod kojih je i metro linija. Vrhunac bečke mostogradnje je „most na mostu“ na autoputu Zidosttangente A23. Vredi pomenuti da se osim ovih 14 velikih, Magistrat brine o ukupno 800 mostova, u koje spadaju pasarele, mostići, pešačke stepenice.
Osnovna prednost Beča je u metrou: 60,5 kilometara je dužina pet linija sa 85 stanica. Međutim, razumnost uprave se ogleda u tome što su zadržani i tramvaj i autobusi. Budimo precizni, 33 tramvajske linije sa 853 vagona i 1.137 stanica, a tu su i 492 autobusa koje putnici čekaju na 3.163 stanice! Gde god zgodno mesto vidiš, a ti autobusku stanicu posadi, čini se da je strateška namera saobraćajne uprave. Drugačije bi se to moglo reći: gradski autobusi u Beču su namenjen mikrosaobraćaju, voze do kuće.
Grafikon taksi prevoza je posebno zanimljiv. Pre deset godina ulicama Vijene je krstarilo 4.606 taksi vozila, dok ih je u ovoj godini svega 3.240!? Šta to treba da znači u poređenju sa 7.000 registrovanih beogradskih taksi automobila, i možda još toliko neupisanih? Verovatno da je taksi posao u Beogradu perspektivan sve dok je javni gradski prevoz spor i „sardinisan“.
Ali, ima tu i još jedno objašnjenje. Metro ne rešava sve probleme. Vredi staviti na papir poređenje broja ličnih prevoznih sredstava. Tu leži odgovor na neka pitanja o smanjenju gužvi, ali se i otvaraju vrata za ulazak sociologa oni bi mogli da prouče problem mentaliteta. Što ispravnih što onih drugih putničkih automobila u Beogradu je oko 480.000 dok ih je u Beču 660.000. Razlika nije toliko drastična kao kada se poredi broj motocikala. Prema zvaničnim podacima Gradskog sekretarijata za saobraćaj, u srpskoj prestonici je registrovano svega 1.500 što je kap u moru prema 52.000 bečkih motora i 20.000 mopeda!
Strategija prelaska na manje gabaritna vozila je vidljiva u skoro dvostrukom uvećanju dvotočkaša za deset godina dok se broj vozila na četiri točka uvećao za oko 15 procenata. Jedna od metoda kojom je gradska uprava smanjila broj privatnih automobila je i sistem ograničenog vremenskog parkiranja a i cena od 0,60 evra za pola sata. Dakle, ostaje nam samo da zaključimo: motocikl metro spasava.
