Možda trenutno jesu povoljniji krediti sa "plivajućom" kamatom, ali će se zbog jeftinog novca pojaviti inflacija zbog koje će Centralna banka podići referentnu kamatnu stopu što će dalje uticati na rast kredita. Zato bih se uvek pre odlučio za fiksnu kamatu i dugoročniji kredit - poručuje Musabegović.
Svesni važnosti koje rešavanje stambenog pitanja ima u životu svakog čoveka, banke su se potrudile da na sve moguće načine privuku klijente da uzimaju kredite. Neke od njih su ponudile stambene kredite u dinarima, dok su druge dotakle istorijski minimum sa kamatnim stopama.
Najsvežiji primer je UniCredit banka koja je ponudila znatno nižu kamatnu stopu za stambene kredite u periodu trajanja od 15 meseci. Naime, u toku promotivnog perioda nominalna kamatna stopa (NKS) će biti fiksna i iznosiće 2,30 odsto godišnje. Nakon isteka promotivnog perioda od 15 meseci, nominalna kamatna stopa će se formirati kao zbir vrednosti 6M EURIBOR-a i margine od 3 odsto, što trenutno iznosi 2,82 odsto, dok će efektivna kamatna stopa imati vrednost od 3,06 odsto na godišnjem nivou.
– Ukoliko bi se klijent, na primer, opredelio za stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra i period otplate od 30 godina, u toku promotivnog perioda bi plaćao mesečnu ratu od oko 194 evra mesečno, dok bi nakon isteka promotivnog perioda mesečna rata iznosila oko 207 evra. To znači da bi tokom promotivnog perioda od 15 meseci, klijent uštedeo iznos koji je približan visini mesečne rate, odnosno oko 195 evra – kažu u banci.
Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije smatra da su kamate u celoj Evropi na istorijskom minimumu.
– Trenutno su kamate takve da je uzimanje kredita vrlo atraktivno. Možete da birate hoćete li fiksnu ili fleksibilnu kamatu, hoćete na 10,15, 20 godina… Treba biti vrlo pažljiv jer onog trenutka kad se privreda oporavi, kamate će početi da rastu – upozorava Musabegović i podseća da su u Americi najavili povećanje kamata koje doduše neće biti naglo jer bi to bio “šok za privredu”.
– Možda trenutno jesu povoljniji krediti sa “plivajućom” kamatom, ali će se zbog jeftinog novca pojaviti inflacija zbog koje će Centralna banka podići referentnu kamatnu stopu što će dalje uticati na rast kredita. Zato bih se uvek pre odlučio za fiksnu kamatu i dugoročniji kredit – poručuje profesor.
Bez obzira na trenutno niske kamate, prema rečima docenta dr Gorana Radosavljevića sa Fakulteta za ekonomiju i finansije, ima još prostora da se one snize, bez obzira što banke imaju svoje troškove.
– Banke se na razne načine bore za klijente s’ obzirom na to da je tržište nekretnina prilično “mrtvo”. Kamate u Srbiji nikada nisu bile negativne, a sada jesu, mada su još uvek dosta više nego u Evropi, te postoji još prostora da one budu i niže. Banke mogu da smanje marže, kao i troškove obrade kredita – dodaje Radosavljević.
Kao neko ko je i sam nedavno prošao kroz proceduru podizanja kredita za stan, docent Radosavljević kaže da kod podizanja kredita uvek postoji valutni rizik i podsetio na primer onih koji su ga uzimali u švajcarskim francima.
– Kod kredita u dinarima ne postoji valutni rizik koji stvarno može da bude ogroman. Bolje je trenutno uzeti i skuplji dinarski kredit koji će za 30 godina biti mnogo povoljniji, pogotovo što kamata nije jedina stvar “koja vas čeka iz ćoška” – zaključuje Radosavljević.
Inače, pored niskih kamatnih stopa, Rajfajzen banka je ponudila stambene kredite u dinarima sa fiksnom mesečnom ratom po povoljnim uslovima, već od 4,9 odsto na 30 godina.
