Zadužen u „švajcarcima“ načekaće se da im rate za stambene kredite budu manje. Ni posle dve nedelje od kada je Narodna banka Srbije preporučila bankama da olakšaju otplatu stambenih kredita u „švajcarcima“, nema dogovora među bankarima. Za ponedeljak je zakazan Upravni odbor Udruženja banaka Srbije, ali ni tada se ne očekuje konačan stav banaka, već će, kako nezvanično saznajemo, samo biti iznete brojne primedbe na rešenje centralne banke o pozajmicama u francima.
Kada je pre dve nedelje doneta preporuka, nijedna banka se nije izjasnila o njenom sadržaju već su rekle da im je potrebno vreme da je razmotre i da se konsultuju sa maticama. Glavni problem je, kako kažu bankari, trošak koji imaju prilikom novih obračuna. Njihova računica pokazuje da su banke u svakom slučaju u gubitku barem četiri odsto od kredita. Taj gubitak moraju da pokriju većim rezervacijama.
- U ovom trenutku ne treba očekivati konačan i jedinstven stav banaka u pogledu preporuke NBS za rešenje stambenih kredita u švajcarskim francima - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Debate ima, stavovi su čak udaljeni i ne treba gajiti prerani optimizam da će i delimični i pojedinačni stavovi banaka obradovati korisnike ove vrste zajma. Posebno ukoliko očekivanja budu išla u smeru stvaranja gubitaka banaka pod tim odobrenim kreditima.
Da bi se olakšala otplata, NBS je predložila da se obračun zajma „vraća“ na kurs koji je važio za švajcarski franak i evro u trenutku odobravanja zajma, uz ispravku od maksimum osam odsto u korist banke. To bi trenutnu ratu od 500 „švajcaraca“ umanjilo za 60 do 95 franaka, već u zavisnosti u kom periodu je zajam podignut. Ipak, ova razlika se dužniku ne oprašta, već se samo odlaže njeno plaćanje za minimum tri godine, ali bez kamate.
Preporuka je koncipirana tako da najveće umanjenje rata imaju korisnici koji su najviše pogođeni velikim jačanjem kursa švajcarskog franka. Građani koji su uzimali kredite tokom 2007. i prvih devet meseci 2008, kada je švajcarski franak bio najslabiji u odnosu na evro, a takvih je najviše, u naredne tri godine bi otplaćivali rate koje su za 12 do 19 odsto niže od njihovih tekućih rata. Na primeru rate od 500 franaka, to znači umanjenje od 60 do 95 franaka. Rok dospeća svakog odloženog potraživanja ne bi mogao da bude kraći od tri godine od dana dospeća pojedinačne rate, osim kada kredit dospeva ranije. Kako bi se težak položaj korisnika tih kredita olakšao, na potraživanja čija je naplata odložena u skladu sa preporukom, banke ne treba da obračunavaju i naplaćuju kamatu.
Govoreći o preporuci, guverner NBS je rekla i da banke mogu da je odbiju, ali da treba da imaju u vidu da je centralna banka, kada je došla do ovog rešenja, dobro odmerila obaveze, prihode i potrebe svih da izađu u susret ovom problemu.
VRAĆANJE IH BRINE
Banke brine druga preporuka NBS da vrate kamate na raniji nivo, ukoliko to nisu učinile do stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga pre dve godine. Neke su duplirale marže pre četiri godine, a onda ih ii nisu ni vratile, ili jesu samo delimično. Tako je bilo banaka koje su odobravale stambene kredite u švajcarskim francima sa kamatom od 1,50 odsto na godišnjem nivou, a onda su ih podigle na 4,50 odsto, iako je libor, kamata za koju su ovi zajmovi vezani pala gotovo na nulu.
