U Novom Sadu cena kvadarta stana davno je pala ispod 1.000 evra. Agenti za promet nekretnina u glavnom vojvođanskom gradu kažu da je cena dodirnula samo dno podnošljivosti investitora ili vlasnika koji prodaje stan po samo 800 evra za kvadratni metar, i to ne na nekoj tamo lokaciji na periferiji, već limanima, Detelinari, oko Železničke stanice...
Direktor prodaje u agenciji za promet nekretnina „Solis” Dragan Rabatić kaže za naš list da se novi stan od 40 kvadrata na prvom spratu kod Socijalnog, namešten i uknjižen, prodaje za 35.000 evra, što bi pre neku godinu bilo nezamislivo. Direktor ove agencije Gordan Lemajić dodaje da je kriza na sve strane pa je situacija slična i u okolnim zemljama. U Srbiji su stanovi u poslednje dve godine pojeftinili oko 30 odsto, a nema naznaka da će cene ići naviše.
Ionako slabu potražnju sigurno će još više smanjiti pooštreni uslovi kreditiranja zbog udvostručenog učešća, što je podstanarima nezamislivo jer, jedno je sakupiti 5.000 evra za stan koji košta 50.000 evra, a sasvim je druga priča kad treba položiti 10.000. Iako se ta odluka o povećanom učešću ne odnosi na subvencionisane stambene kredite, to je slaba uteha građanima bez stana jer se na ovu vrstu zajmova i dugo čeka i nemaju svi pravo. Beskućnici previše ne veruju ni obećanjima da će se više para izdvojiti za subvencije, jer kažu – obećanje ludom radovanje.
Opšta je ocena da u takvoj situaciji namera države da izgradnjom takozvanih jeftinih stanova, s jedne strane, podrži građevinsku industriju, a s druge, omogući građanima povoljniju kupovinu, pada u vodu jer su ranije utvrđene cene „državnih” stanova veće od tržišnih, koje su išle silaznom linijom. Zbog toga i ide sporo prodaja stanova koji se grade na mestu nekadašnje kasarne „Stepa Stepanović” u Beogradu, što su nedavno priznali i u Građevinskoj direkciji Srbije, koja je investitor projekta.
Vlada je još početkom prošle godine donela uredbu kojom je postavila gornju i donju granicu novoizgrađenog kvadrata u okviru podrške građevinskoj industriji. Tako je određeno da u drugoj građevinskoj zoni u Beogradu kvadrat stana košta 1.595 evra, u trećoj 1.290, a u četvrtoj 945 evra. U ostalim zonama najviša cena može da bude 895 evra. U Novom Sadu određena je cena kvadrata od 1.100 evra, odnosno 895 evra na dislociranoj lokaciji, što je praksa već demantovala. Za Niš i Kragujevac određene su cene od 900 evra za prvu i 695 evra za drugu zonu, koliko može da bude i najviša cena kvadrata u ostalim gradovima u Srbiji.
R. Dautović
Kontraefekti
Ako se u Novom Sadu i planira izgradnja novih stanova na nekoj od vojnih ili slobodnih gradskih lokacija, pitanje je koji će investitor prihvatiti posao, uprkos tvrdnjama ministra za prostorno planiranje, životnu sredinu i rudarstvo Olivera Dulića da će imati i određene pogodnosti kod podizanja kredita za izgradnju, odnosno povoljnije kamate. Ako prodaja prvih stanova iz Vladinog programa ide teško u Beogradu, gde je najviše podstanara, šta investitori mogu očekivati u drugim mestima, u vreme kada je cena kvadrata na slobodnom tržištu niža od one koju je Vlada propisala za „jeftine” stanove?
