Pojedini notari ne žele da overe dokumenta koja su na latinici, iako je to zvanično pismo u Srbiji.
Beograđanka Ana D. želela je da proda nekretninu u Hrvatskoj, ali je notar u glavnom gradu odbio da joj overi dokument na latinici. Znajući da joj u Hrvatskoj neće priznati dokument na ćirilici, ona je morala da putuje u mesto van Beograda, gde žive pripadnici nacionalnih manjina, i gde notari upotrebljavaju i latinicu.
"Moj otac, koji je hrvatski državljanin i ima tamo stan hteo je mene da ovlasti da ga prodam. Kada smo našli kupca, on nas je zamolio da ovlašćenje bude na latinici, zbog birokratije u Hrvatskoj. Međutim, kada smo kod notara u Zemunu hteli da overimo ovlašćenje, odbili su nas sa rečima da oni ne overavaju latinicu, već samo ćirilicu. Morali smo da otputujemo u Staru Pazovu, da bi tamošnji notar overio dokument na latinici", priča ona.
Sa druge strane, njen sugrađanin Marko M. (40) kod drugog notara u Beogradu nije imao nikakav problem što je dokument na latinici, kada je davao saglasnost da njegovo dete može da putuje u inostranstvo bez roditelja. Notar kod koga je otišao, uverenje na latinici mu je bez problema overio.
U Komori javnih beležnika su potvrdili da postoji propis po kome latinica ne može da se upotrebljava u zvaničnim dokumentima, "osim na područjima gde žive pripadnici nacionalnih manjina".
"Upotreba jezika i pisma uređena je Zakonom, kojim je propisano da je u Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a da se latiničko pismo može upotrebljavati samo na područjima zemlje u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, gde je u službenoj upotrebi istovremeno i srpski i jezici i pisma nacionalnih manjina", tvrde u Javnobeležničkoj komori.
Konkretno u ovom slučaju, objašnjavaju nije reč o različitom tumačenju propisa od strane javnih beležnika, već o različitim pravilima službene upotrebe jezika i pisma na područjima jedinica lokalne samouprave na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina.
Istovremeno napominju da postoji više vrste isprava i overa - od overa potpisa, prepisa, rukopisa, fotokopije, solemnizacija, za koje postoje različita pravila. Shodno navedenom za određene vrste overa, među koje spada i overa saglasnosti za izlazak dece iz zemlje, dozvoljeno je da stranke privatnu ispravu dostave javnom beležniku na latiničnom pismu, s tim da je javni beležnik dužan da se prilikom overe iste pridržava Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
U članu 10. Ustava Srbije, pod nazivom "Jezik i pismo", stoji da su "u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava".
