Više od 800 građana uzelo zahteve za kredit, a njih desetak i podnelo kompletnu dokumentaciju. Najveće interesovanje za kredite veće od 50.000 evra
Dodela stambenih kredita uz subvenciju države počela je juče. Prema informacijama iz banaka, prvog dana građani su uzeli više od 800 zahteva za dobijanje kredita, a njih desetak je i predalo kompletnu dokumentaciju.
Bankari kažu da su do sada građani najviše zainteresovani za kredite od 50.000 evra pa naviše. Zabeleženo je i da su građani koji su ranije konkurisali za klasičan stambeni kredit tražili od banaka da se prebace na subvencionisani.
U Komercijalnoj banci ističu da je juče do 15 časova kod njih podneto osam zahteva.
- Klijenti su najčešće zainteresovani za kredit u visini od 50.000 do 70.000 evra - naveli su u Komercijalnoj banci, i dodali da veći broj zahteva očekuju narednih dana:
- Od momenta objavljivanja Uredbe o subvencionisanim stambenim kreditima, veliki broj klijenata je već pronašao odgovarajući stan, pa očekujemo da će u toku narednih nekoliko dana biti podnet značajan broj zahteva za kredit kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima u Srbiji.
Prokredit banka je zahteve za ove kredite počela da prima još pre dva dana. U toku srede i četvrtka do 13 časova u njenim ekspoziturama oko 50 građana je uzelo zahteve, a njih troje je podnelo kompletnu dokumentaciju.
- Klijenti su većinom zainteresovani za kupovinu stana, a u manjem broju za zamenu „manji za veći" uz doplatu razlike. Samim tim i iznosi kredita koje žele da uzmu su veći, i to uglavnom preko 50.000 evra - rekli su nam u Prokreditu.
Maksimalan iznos stambenog kredita koji građani mogu da podignu uz subvenciju države, podsetimo, iznosi 100.000 evra na rok otplate do 30 godina. Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi minimum pet odsto učešća od kupoprodajne vrednosti nekretnine, odnosno traženog iznosa kredita. Za ove kredite država obezbeđuje 20 odsto učešća od iznosa kredita, dok preostalih 75 odsto obezbeđuje banka. Na deo kredita koji obezbeđuje banka, do 31. oktobra 2012. godine obračunava se fiksna kamatna stopa u visini od 5,25 odsto godišnje, a nju plaća Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Ova sredstva korisnik kredita otplaćuje poslednjih pet godina, i to bez kamate.
Za 3.000 garsonjera
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić naveo je da će programom subvencionisanja stambenih kredita oko tri hiljade građana moći da dođe do stana, i to prosečne vrednosti 30.000 evra. Međutim, za toliko novca moguće je kupiti samo manji stan ili garsonjeru. Da će građani najverovatnije tražiti više novca pokazuje i prvi dan dodele kredita, kada je većina tražila kredite od 50.000 do 70.000 evra. To znači, da bi broj onih, koji će dobiti povoljni kredit možda biti i prepolovljen!
U srpskoj prestonici, gde inače vlada najveća potražnja za stanovima, za 30.000 evra može se kupiti jedino garsonjera u suterenu ili potkrovlju na Mirijevu, Karaburmi, u Borči, površine od 22 do 25 kvadrata. U agencijama upozoravaju da su to stanovi lošijeg kvaliteta, i objašnjavaju da je kvadrat kvalitetne gradnje mnogo skuplji.
Vlasnik agencije „Alka" Kaća Lazarević ističe za Press da su stanovi u novogradnji jako skupi i da je njihov kvadrat u proseku 2.000 evra, bez obzira na lokaciju.
- Za 30.000 evra u Beogradu ne možete da kupite stan jer, na primer, garsonjera u Mirijevu od 34 kvadrata košta 54.000 evra, i to zgrada koja je sagrađena pre tri do četiri godine. Takođe, u blizini Gradske bolnice, u zgradi koja se gradi, jednosoban stan od 35 kvadrata košta 71.000 evra, dok stan od 38 kvadrata staje 76.000 evra. Za stan od 43 kvadrata, u istoj zgradi, treba izdvojiti 77.000 evra - navela je Lazarevićeva.
Prema podacima „NS grupe", u okviru koje posluje desetak novosadskih agencija, cene stanova u novogradnji u Novom Sadu kreću od 1.200 do 1.300 evra po kvadratu. U agenciji za nekretnine „Solis" kažu da se za 30.000 evra može kupiti jedino garsonjera.
- Ukoliko kupujete u kešu, cena može biti spuštena do 900 evra po kvadratu. Za 30.000 evra može se kupiti i nešto veći stan, ali na petom ili šestom spratu u zgradi bez lifta, u suterenu, ili stariji neuknjižen stan - kažu u ovoj agenciji.
Pala cena zbog krize
U centru Niša kvadrat stambenog prostora košta od 1.000 do 1.200 evra u novogradnji, dok kvadrat na periferiji, zavisno od kvaliteta, košta od 750 do 1.100 evra. Stanovi u starijim niškim zgradama nešto su jeftiniji i prodaju se za 950 do 1.100 evra.
Sa druge strane, cene kvadrata u Zrenjaninu su znatno povoljnije. Za kvadrat starogradnje treba izdvojiti od 600 do 800, a novogradnje od 850 do 1.000 evra. Za 30.000 evra u ovom gradu moguće je kupiti jednosoban stan od 35 kvadrata.
Pošto se za dotirane stambene kredite mogu kupovati samo novi stanovi i kuće ili stambeni prostor u izgradnji, u ovom banatskom gradu očekuju skok cena novih stanova i još veće opadanje vrednosti starih stanova, koji su zbog ekonomske krize već pojeftinili 20 odsto.
Za šta se odobravaju krediti:
- za kupovinu objekta u izgradnji isključivo od investitora
- za kupovinu završenog i uknjiženog objekta od investitora
- za izgradnju objekta, uz posedovanje pravosnažne građevinske dozvole
Uslovi kreditiranja:
Banka Kamatna stopa
Inteza euribor + 4,5 odsto
Komercijalna euribor + 4,5 odsto
Prokredit euribor + 4,9 odsto
Potrebna dokumentacija:
- Izvod iz zemljišne knjige, list nepokretnosti i potvrda o vlasništvu
- Pravosnažno odobrenje za izgradnju koje glasi na investitora
- Potvrda o prijemu dokumentacije za početak izvođenja radova
- Blanko menice korisnika kredita
- Kupoprodajni ugovor u kome je investitor prodavac. Za kreditiranje izgradnje stambenog objekta za ličnu upotrebu ovaj dokument nije potreban
- Procena vrednosti, ne starija od 6 meseci, koju je sačinio sudski veštak
- Hipoteka
- Osiguranje nepokretnosti na građevinsku vrednost
Ko može da dobije kredit
- državljanin Srbije s prebivalištem na njenoj teritoriji
- klijent sa navršene 23 do 45. godine
- klijent čiji supružnik a ni on u svom vlasništvu ne poseduju stambeni objekat u celosti
- klijent koji nema stambeni kredit u korišćenju osim kredita za adaptaciju
- klijent čija mesečna zarada, kao ni zarada supružnika, pojedinačno ne prelazi 120.000 dinara
